Пише: проф. др Мирјана Куљак
Како је ратни и пљачкашки режим Дпс-а, са својом лојалном опозицијом, академицима, апологетама и купљеним "интелектуалцима", преко сиве економије и корупције, уствари био прави генератор данашње, а можда и будуће, инфлације и задуживања?
Корупција и сива економија су скривени, али изузетно моћни генератори дугорочне инфлације јер директно искривљују тржишне законе, смањују продуктивност и поскупљују цјелокупан живот у држави. Иако се инфлација традиционално посматра кроз призму штампања новца или глобалних шокова, у системима оптерећеним клијентелизмом она има дубоке структурне коријене.
Како ове двије појаве на дуги рок гурају цијене нагоре:
- Корупција као уграђени "порез" који плаћају потрошачи
Када је бизнис амбијент корумпиран, свако "учињење", подмићивање или намјештање тендера представља директан трошак за привреду.
● Уграђивање трошка мита у финалну цијену: Приватна компанија која мора да плати мито да би добила грађевинску дозволу, побиједила на тендеру или убрзала инспекцију, тај трошак неће платити из свог џепа. Она га аутоматски урачунава у коначну цијену стана, пута, намирница или услуге. На крају, тај скривени "корупцијски порез" кроз веће цијене плаћају крајњи потрошачи (грађани).
● Уништавање конкуренције и стварање монопола: Корупција елиминише најспособније и најјефтиније понуђаче, а фаворизује политички подобне. Када на тржишту нема здраве конкуренције, монополи и картели могу вјештачки да држе високе цијене производа и услуга, јер грађани немају алтернативу гђе да купују.
- Сива економија ствара "лажну" куповну моћ и притисак на тражњу
Сива економија подразумијева огроман проток готовог новца (кеш
а) који се креће потпуно ван легалних токова и званичних статистика.
● Притисак непријављеног новца на цијене: Када хиљаде људи прима дио плате "на руке", издаје станове без плаћања пореза или се бави шверцом, у систему се ствара огромна количина неопорезованог новца. Тај новац се троши на тржишту (на некретнине, луксуз, услуге), стварајући високу вјештачку тражњу. Пошто понуда роба и услуга не може да прати толики прилив "црног" новца, закони тржишта неумитно воде ка расту цијена.
● Привидно ниска продуктивност привреде: Званична статистика види ниску продуктивност јер половина економских активности није пријављена. Када Влада (као у "Еуро моделу") административно подигне плате на основу званичних података, а привреда заправо преживљава у сивој зони, послодавци у легалном сектору морају драстично подићи цијене својих услуга како би покрили нове легалне трошкове рада, што директно покреће инфлаторну спиралу.
- Слабљење државе и притисак на јавне финансије
Комбинација корупције и сиве економије драматично смањује количину новца који се слива у државни буџет.
● Крпљење буџета кроз веће порезе на легалне привреднике: Пошто држава губи милионе због сиве зоне, она је принуђена да повећава акцизе, ПДВ или друге намете оном дијелу привреде који послује легално. Легалне фирме, притиснуте новим наметима, поново подижу цијене својих производа како би опстале.
● Задуживање и дефицит: Недостатак пореских прихода држава крпи скупим иностраним кредитима. Дугорочно, висока задуженост земље слаби повјерење у њену економску стабилност, поскупљује капитал и ствара хронични инфлаторни притисак.
Без елиминације ове двије "рак-ране", свако административно повећање плата биће убрзо "поједено" од стране тржишта које кроз високе цијене и инфлацију само наплаћује реалну цијену системске неуређености.
Значи, борба против сиве економије и корупције предуслов су за успјех мјера повећања плата и пензија. Ако се у томе не успије, биће и инфлације и задуживања. А то зависи од политичара и грађана.
Извор и фото: ФБ, дозвола аутора
