Пише: Стефан Симић
Можда најгоре што смо доживели са Вучићем, то је цивилизацијски пад.
Крали су и други, манипулисали,
Али тај ниво заглупљивања и лагања.
Тај ниво етикетирања људи.
Тај ниво мржње и неосвешћености.
Тај ниво злоупотребе свега и свакога.
Где се све банализује, исмева.
Где смо патриотизам свели на примитивизам, који је постао државни пројекат.
Где смо цркву свели на крстове око врата и тетоваже, а не на дубину, савест и преиспитивање.
Где смо памет и образовање свели на махање заставама и окретање главе од проблема.
Уместо дијалога нудимо урлање налик на Драгана Вучићевића, где сваког иоле нормалног назива издајником.
Свака реч из његових уста је етикетирање – непријатељ, плаћеник, анти-србин.
Ако је он критеријум за Србина, тешко нама.
Кич је постао уметност.
Агресија стил комуникације.
Мржња основна емоција.
Подлост врлина.
Лицемерје заштитни знак.
Кукавичлук мудрост.
Простаклук аутентичност и народност.
Нема моралне виртикале, подхрањује се све што доноси профит или гласове.
Овде се не ради о политици, идеологији, него о најпримитивнијем ложењу народа да би се владало.
Где нема врхунских вредности ка којима се тежи, него подилажење најгорим страстима.
Где нема пажљиво одабраних речи, него “помијарење” по свему и свима.
Цивилизацијски пад је највеће наслеђе Вучића.
Изгубили смо осећај за достојанство, меру, срамота, емпатију, слободу, солидарност.
Параноја је постала, не дијагноза појединих, него начин живота.
И што је најгоре, сви учествујемо у том ријалитију,
Где смо засипани са свих страна.
Да би одређена групација могла да влада.
Национални интерес треба да буде општи интерес, а то је просветљење и продуховљење,
Где ћемо једни друге да третирамо као људе, а не да малтретирамо.
Зато промене не треба да буду само политичке,
Него општељудске.
Где ће много шта што се данас ради
Бити недостојно човека.
Док то не освестимо, ништа нисмо урадили.
А Вучић, што је најгоре, не користи људску снагу, него слабости,
Не да би их учинио бољим, него да би могао да влада.
Најбоље се то видело на злоупотреби кошаркашке репрезентације. Уместо да су остављени на миру да играју,
Нездрава атмосфера је пренета и на њих.
Као и на све друго.
Кренули припреме као светски шампиони, добијали све као од шале, вратили се као губитници.
Тако и у другим областима.
Џабе имаш најбоље људе, када их воде најгори.
Све покваре.
Текст и фото: ФБ, дозвола аутора
