12. октобра 1865 рођен је српски географ Јован Цвијић, оснивач антропогеографије и геоморфологије у Србији и Српског географског друштва, професор и ректор Универзитета у Београду, председник Српске краљевске академије, почасни доктор париске Сорбоне и Карловог универзитета у Прагу.
Веома су значајни његови радови о миграцијама, о морфологији и хидрографији Динарског крша и других крашких предела, тектоници и глацијацији планина Балканског полуострва, студије о Јадранском приморју, балканским котлинама и пољима, Шумадији и Панонском басену.
Одиграо је важну улогу као саветник српских државника на мировним преговорима у Паризу (Версају) после Првог светског рата. Дела: "Основе за географију и геологију Македоније и Старе Србије", "Антропогеографски проблеми Балканског полуострва", "Балканско полуострво и јужнословенске земље", "Геоморфологија","Етногеографске карте југословенских земаља", "Географска карта Југославије".
