Фото: Илустрација Пулс јавности
На данашњи дан, 22. октобра 1912. године, током Првог балканског рата, српска војска ушла је у Приштину, чиме је окончана вишевјековна османска власт над градом. Био је то један од најзначајнијих тренутака у српској историји почетком XX вијека, догађај који је имао снажну историјску, националну и симболичку тежину.
Трећа српска армија, под командом генерала Божидара Јанковића, наступала је према Косову у оквиру велике офанзиве балканских савезника против Османског царства. Послије борби са османским снагама, српске јединице ушле су у Приштину, град који је у српском историјском памћењу заузимао посебно мјесто.
За Србију, која је у рат ушла са циљем територијалног проширења и ослобађања области које је сматрала својим историјским земљама, улазак у Приштину имао је значај далеко већи од једног војног успјеха.
Косово је вјековима представљало једно од средишта српске средњовјековне државности, духовности и културе. На његовом простору налазе се бројни манастири и цркве, међу којима су Грачаница, Пећка патријаршија и Високи Дечани, свједочанства великог културног и духовног насљеђа.
Управо зато вијест о уласку српске војске у Приштину дочекана је у Србији са великим одушевљењем. У тадашњој јавности овај догађај представљан је као испуњење вишевјековних националних тежњи и важна прекретница у историји српског народа.
Први балкански рат, који је почео у октобру 1912. године, водиле су Србија, Црна Гора, Бугарска и Грчка против Османског царства. Побједе балканских савезника довеле су до крупних територијалних и политичких промјена, а османска власт изгубила је највећи дио својих европских посједа.
Међутим, промјена власти на Косову отворила је и ново поглавље сложених српско-албанских односа, обиљежених супротстављеним националним тежњама, сукобима и страдањима.
22. октобар 1912. године остао је значајан датум српске војне и националне историје, као дан када је Приштина, послије више вјекова османске управе, дошла под власт Краљевине Србије.
Пулс јавности
