Фото: Адлигат / Wikimedia Commons
На данашњи дан, 26. октобра 1893. године, у Чонграду, тадашњој Аустроугарској, рођен је Милош Црњански, један од највећих српских писаца XX вијека, пјесник, романсијер и есејиста, чије је стваралаштво оставило неизбрисив траг у српској књижевности.
Као младић мобилисан је у аустроугарску војску током Првог свјетског рата. Искуство рата, страдања и бесмисла историјских сукоба снажно је обиљежило његово стваралаштво.
Књижевну славу стекао је романом „Сеобе“, у којем је кроз судбину српског народа у XVIII вијеку проговорио о вјечитом лутању, трагању за отаџбином и немогућности човјека да пронађе трајни мир.
Његова најпознатија дјела су „Дневник о Чарнојевићу“, „Сеобе“, „Друга књига Сеоба“, „Роман о Лондону“ и поема „Ламент над Београдом“.
Послије Другог свјетског рата Црњански је живио у емиграцији у Лондону, далеко од отаџбине, суочен са сиромаштвом и неизвјесношћу. У Београд се вратио 1965. године, послије четврт вијека проведеног у иностранству.
Умро је 30. новембра 1977. године у Београду, гдје је и сахрањен.
Милош Црњански остао је писац који је личну судбину претворио у универзалну причу о изгнанству, идентитету, завичају и непрестаној човјековој потрази за смислом.
Његова чувена реченица из „Сеоба“ и данас одјекује снагом књижевног завјештања:
„Има сеоба. Смрти нема!“
