1823. - Српском писцу и језичком реформатору Вуку Стефановићу Караџићу додијељен почасни докторат Универзитета у Јени.
1897. - Рођен амерички писац Вилијам Фокнер, добитник Нобелове награде за књижевност 1949, који је био заокупљен проблемом зла. Приказао је друштвену историју америчког Југа, дегенерацију и пропадање старосједилачке госпоштине и суровост и безобзирност дошљака. Дјела: романи "Сарторис", "Свјетлост у августу", "Комарци", "Медвјед", "Коњички гамбит", "Уљез у прашину", "Дивље палме", "Војникова плата", "Старац", "Господска кућа", "Реквијем за искушеницу", "Лупежи", "Уточиште", приповијетке "Светилиште" и "Непобијеђени".
1897. - Рођен српски писац Александар Вучо, родоначелник модерне поезије за дјецу у српској литератури. Између два свјетска рата припадао је покрету надреалиста. Дјела: романи "Глуво доба" /с Душаном Матићем/, "Корен вида", "Распуст", "Мртве јавке", "Заслуге", "Позив на маштање", "Омаме", "И тако даље омаме", "Омаме - крај", поеме "Хумор заспало", "Неменикуће - Ћирило и Методије", "Мастодонти", збирке пјесама "Кров над прозором", "Ако се још једном сетим", "Песме", "Алге", "Момак и по хоћу да будем".
1906. - Рођен руски композитор Димитриј Дмитријевич Шостакович, члан Српске академије наука и уметности, чије композиције су чврсто повезане с руском музичком прошлошћу којом се инспирисао у стварању стила неријетко наглашене сатире. Написао је монументалну "Пету симфонију", а у најтежим данима њемачке блокаде Лењинграда у Другом свјетском рату "Седму симфонију". Остала дјела: опере "Нос", "Леди Макбет Мсценског округа /Катарина Измајловна/", ораторијум "Шуме пјевају", симфоније, концерти, камерна музика.
