Јаков Милатовић (Фото: РТЦГ)
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић вратио је Скупштини на поновно одлучивање Закон о зарадама и другим правима у вези са вршењем правосудне и уставносудске функције.
Како наводе у саопштењу из Кабинета пређедника, није спорно да судије и тужиоци треба да буду адекватно плаћени за одговорност, сложеност и значај послова које обављају, а снажно, професионално и независно правосуђе један је од темеља правне државе и европског пута Црне Горе, али је проблем начин на који је то питање уређено.
"Усвојени закон отвара озбиљно питање правичности, прије свега унутар самог правосуђа. Ако је циљ био да се поправи положај судија и тужилаца са нижим зарадама и великим оптерећењем, оправдано је питати зашто повећање није снажније усмјерено управо према њима, већ највећи раст у номиналном износу остварују они који се већ налазе на највишим правосудним функцијама. Питање правичности постоји и у односу на друге запослене у јавном сектору. Законом се за носиоце правосудних и уставносудских функција успоставља посебан систем обрачуна зарада, другачији од онога који важи за десетине хиљада других људи чије се плате такође финансирају из државног буџета. Држава може различито вредновати одговорност, сложеност и природу различитих послова. Али када за једну категорију уводи посебна и повољнија правила, мора јасно и увјерљиво објаснити критеријуме на којима таква одлука почива", наводе у образложењу одлуке.
Наглашавају да из истог буџета зараду прима и судија који доноси пресуду, и медицинска сестра која брине о пацијенту, и учитељица којој повјеравамо образовање ђеце, и полицајац и ватрогасац од којих очекујемо да штите безбједност грађана.
"Зато ово није питање ко заслужује већу зараду. Питање је по којим критеријумима држава вреднује рад и одговорност људи које плаћа из заједничког буџета и да ли су ти критеријуми правични. На озбиљне недостатке предложених рјешења указало је и Министарство финансија. Министарство је оспорило више одредаба, указало на додатне трошкове који нијесу били предвиђени средњорочним буџетским оквиром, код појединих рјешења отворило питање уставног начела једнакости и тражило додатно усклађивање Предлога закона. Те примједбе заслужују озбиљан одговор прије него што овакав систем постане трајно законско рјешење. Независно правосуђе не гради се само кроз материјални положај његових носилаца. Оно почива на интегритету, професионалности, одговорности, досљедној примјени закона и институцијама отпорним на политичке и друге недозвољене утицаје", истичу у саопштењу.
Адекватне зараде, додају, јесу важан дио услова у којима судије и тужиоци раде. Питање зарада, међутим, не може замијенити расправу о ефикасности правосуђа, одговорности и повјерењу грађана у институције.
Грађанин који годинама чека судску одлуку има право да очекује правду у разумном року. Има право на професионално и непристрасно поступање и на институције којима може да вјерује.
Црној Гори је, поручују, потребно снажно и добро плаћено правосуђе. Потребна јој је и правична држава у којој правила почивају на јасним критеријумима и у којој се одлуке о јавном новцу могу увјерљиво објаснити сваком грађанину.
"Зато је предсједник Милатовић вратио Закон Скупштини на поновно одлучивање, како би се пронашло праведније рјешење за правосуђе и друге запослене у јавном сектору. Снажно правосуђе и правична држава једнако су важни за Црну Гору", закључују у Кабинету предсједника.
Извор: РТЦГ
