Фото: Илустрација: Пулс јавности (AI)
Министри Нове српске демократије (НСД), Демократске Црне Горе и Социјалистичке народне партије (СНП) нијесу подржали одлуку Владе којом се накнадно одобрава спомен-плоча на мјесту некадашњег логора у Морињу, постављена у октобру 2022. године, пишу „Вијести“.
Министар из редова НСД-а Славен Радуновић потврдио је, гостујући на Јавном сервису, да је издвојио мишљење приликом одлучивања о легализацији плоче.
„Нијесам само ја, него и сви министри из НСД-а, сви министри из Демократа и СНП-а, чини ми се“, навео је Радуновић.
Влада је истог дана донијела и одлуку о промјени назива градског базена у Котору, а Радуновић је казао да би био и против те одлуке да није свјестан „каква је озбиљна ситуација пред нама“.
Из странке Андрије Мандића нијесу одговорили „Вијестима“ због чега њихови министри нијесу подржали легализацију плоче, нити да ли ће подржати евентуална рјешења осталих билатералних спорова са Хрватском.
Из Демократа Алексе Бечића незванично је потврђено да су њихови представници у Влади издвојили мишљење приликом доношења одлуке о плочи у Морињу.
На питање о осталим отвореним питањима са Загребом, из те странке су подсјетили на раније изнесене ставове о школском броду „Јадран“ и граници на Превлаци.
Саговорник из Демократа нагласио је да „Јадран“ припада Црној Гори, док је питање Превлаке оцијенио као сложено.
„Тешко питање о ком треба да се разговара, а ако договора нема – постоје независне међународне инстанце којима се заједно можемо обратити“, казао је саговорник „Вијести“.
Министар пољопривреде и лидер СНП-а Владимир Јоковић потврдио је да није гласао за легализацију плоче. О осталим спорним питањима са Хрватском, како је навео, изјасниће се када дођу на дневни ред, не прецизирајући какав ће став заузети.
Одлука прошла без подршке три странке
Иако министри НСД-а, Демократа и СНП-а нијесу подржали одлуку, однос снага у извршној власти омогућио је њено усвајање.
Влада Милојка Спајића има 33 члана, од којих шест долази из Демократа, пет из НСД-а, а два из СНП-а.
Занимљиво је да су НСД и Демократе у Скупштини претходно гласали за допуне Закона о спомен-обиљежјима, којима је омогућена легализација плоче.
Пленковић поздравио одлуке Подгорице
Усвајањем одлуке о Морињу, као и промјеном назива базена у Котору, ријешен је дио спорних питања са Хрватском која представљају препреку на европском путу Црне Горе.
Хрватски премијер Андреј Пленковић, који је боравио у Будви на самиту лидера Берлинског процеса, оцијенио је да су одлуке црногорске Владе „одлуке у добром смјеру“.
Након разговора са премијером Спајићем, Пленковић је саопштио да је постигнут „велики искорак“ у погледу обештећења некадашњих логораша из Мориња.
У Морињу су почетком деведесетих година, током рата, били заточени хрватски цивили и ратни заробљеници.
Одлуком Владе предвиђено је да спомен-плоча остане на постојећем мјесту и у садашњем облику, иако је првобитно постављена супротно Закону о спомен-обиљежјима. Дио јавности оспоравао је и њен садржај, сматрајући да не приказује на одговарајући начин историјске околности рата у Хрватској.
Када је ријеч о которском базену, локални парламент је у августу 2021. одлучио да га назове по ватерполисти Зорану Џимију Гопчевићу. Загреб је оштро реаговао, тврдећи да је Гопчевић био чувар у логору Морињ.
Одлуком Владе базен је преименован у „Петар II Петровић Његош“.
Хрватска и даље поставља више захтјева
Хрватска је крајем јануара 2025. блокирала затварање преговарачког Поглавља 31, које се односи на спољну, безбједносну и одбрамбену политику.
Међу захтјевима Загреба су обештећење логораша, проналажење 14 несталих особа из рата, процесуирање ратних злочина, рјешавање имовинско-правних питања хрватских породица у Црној Гори, наставак разговора о морској граници и враћање школског брода „Јадран“.
Иако су одлукама о Морињу и которском базену направљени помаци у рјешавању билатералних питања, преостали спорови између Подгорице и Загреба и даље су отворени.
