Фото: Влада Црне Горе
Црна Гора би 2028. године могла постати 28. чланица Европске уније, што би било прво проширење блока послије више од једне деценије. Међутим, завршетак преговора само је дио процеса, пише EU Today, а преносе ТВ Никшић и РТЦГ. Реформа правосуђа, организовани криминал, регионални спорови и потреба за једногласном ратификацијом и даље би могли одредити да ли ће Брисел успјети да оствари своје амбиције када је ријеч о проширењу.
Црна Гора се додатно приближила чланству у Европској унији након још једне рунде приступних преговора, чиме се повећала могућност да блок прими прву нову чланицу откако је Хрватска приступила 2013. године.
На међувладиној конференцији у Бриселу 6. новембра, ЕУ и Црна Гора привремено су затвориле још два преговарачка поглавља која се односе на слободно кретање робе и безбједност хране.
Према саопштењу Европске комисије, сада су привремено затворена 23 од укупно 33 преговарачка поглавља Црне Горе.
Земља се нада да ће преговоре завршити прије краја 2026. године, потписати уговор о приступању 2027. и постати 28. чланица Уније 2028. године.
Тај временски оквир и даље зависи од испуњавања одређених услова. Ипак, остварени напредак ставља Црну Гору у први план процеса проширења ЕУ и пружа Бриселу прилику да покаже да чланство остаје достижно за земље које спроводе потребне реформе.
Најнапреднији кандидат
Црна Гора је приступне преговоре почела у јуну 2012. године. Њен напредак често је био у сјенци дуготрајних политичких спорова у вези са проширењем у другим дјеловима Западног Балкана.
Најновији развој догађаја указује на промјену динамике, пише EU Today.
Процјена Европске комисије о проширењу за 2026. годину препознаје Црну Гору као кандидата који би могао завршити преостале преговоре у релативно кратком року.
Припреме за уговор о приступању већ су у току, док је Савјет напредовао у разговорима о финансијским аранжманима повезаним са чланством.
Значај тога превазилази чињеницу да Црна Гора има приближно 630.000 становника. Европска унија годинама подстиче реформе широм Западног Балкана, нудећи притом мало извјесности о томе када би приступање заиста могло да се догоди.
Приступање Црне Горе могло би показати да тај процес и даље доноси опипљиве резултате.
Реформа правосуђа остаје главни изазов
Напредак у преговорима не значи да су сва отворена питања ријешена.
У извјештају Европске комисије о Црној Гори за 2026. годину указује се на и даље присутне слабости у вези са корупцијом, организованим криминалом и ефикасношћу институција за спровођење закона.
Црна Гора је остварила напредак у јачању истражних органа и правосудне администрације. Ипак, Комисија и даље тражи ефикасније процесуирање, посебно у случајевима организованог криминала и прања новца.
Такође су идентификовани ризици од инфилтрације криминалних структура у јавне институције, укључујући органе за спровођење закона.
Ова питања су посебно важна зато што би чланство у ЕУ Црну Гору у потпуности увело у институционални и правни оквир Уније. Интегритет њеног правосудног система тиме би постао питање од интереса и за друге државе чланице.
Европске владе ће зато процјењивати да ли реформе производе трајне институционалне промјене, а не само формално испуњавање законодавних захтјева.
Привремено затварање поглавља не значи да су закључци неповратни. Према правилима преговора са ЕУ, поглавља могу поново бити отворена ако дође до погоршања у спровођењу обавеза прије приступања.
Геополитичка одлука
Могуће приступање Црне Горе одражава и промијењени стратешки значај проширења.
Рат Русије против Украјине додатно је појачао забринутост европских пријестоница због политичког и економског утицаја у сусједним регионима.
Западни Балкан заузима важну позицију између постојећих држава чланица ЕУ и главних европских саобраћајних, трговинских и безбједносних мрежа.
Црна Гора је већ чланица НАТО-а, којем је приступила 2017. године. Чланство у ЕУ зато не би представљало нову безбједносну обавезу у оквиру НАТО-а, али би продубило економску, правну и политичку интеграцију земље са европским институцијама.
Чланство би такође утицало на регионалну повезаност, планирање инфраструктуре и инвестиционе могућности дуж јадранске обале.
Европска комисија проширење све више представља као дио шире стратегије јачања европске безбједности и смањења рањивости на спољне утицаје.
Препрека ратификације
Чак и ако Црна Гора затвори сва преговарачка поглавља, чланство неће услиједити аутоматски, пише EU Today.
Уговор о приступању морају одобрити и ратификовати све постојеће државе чланице ЕУ, као и Црна Гора, у складу са важећим уставним процедурама.
Билатерални спорови, промјене у унутрашњој политици појединих држава или забринутост због недовршених реформи могли би зато одложити приступање.
Европска комисија је навела да би уговор могао бити потписан већ у јуну 2027. године, али то остаје могућност, а не договорени рок.
Чланство Црне Горе било би релативно једноставно са демографског и финансијског становишта у поређењу са могућим приступањем знатно већих држава.
Ипак, могло би успоставити важан преседан. Ако Црна Гора спроведе реформе и обезбиједи ратификацију, Брисел би показао да проширење и даље почива на достижним условима, а не на политичком обећању које се бесконачно одлаже.
За Европску унију изазов сада представља очување кредибилитета постављених услова, уз избјегавање одлагања која нијесу повезана са стварном спремношћу кандидата за чланство.
Извор: EU Today, РТЦГ и ТВ Никшић (РТНК).
