Збирка пјесама „Кућа са присојне стране“ Драгана Бојовића, професора филозофије, пјесника, публицисте и народног посланик представљена је синоћ у Никшићу у оквиру Трибине “Свободијада” Јавне установе Захумље.
Памћење, дом, породично поријекло и пролазност су теме којима Бојовић приступа пјеснички и филозофски. У пет циклуса збирке сабира питања завичаја и дома, љубавну и рефлексивну поезију, те пјесме о Црној Гори и о вјери.
По оцјени књижевника Гојка Божовића, збирку „Кућа са присојне стране“ одликује једна особеност.
“Свака пјесма у овој књизи везана је за конкретан датум, када је и написана, а то значи да је ово поезија која изговара непосредне, врло снажне и сугестивне догађаје. У пет циклуса ове књиге може да се видјети његова пјесничка авантура, од првог циклуса у коме се поставља питање завичаја, потом питање дома у негостољубивом свијету. Ту је и циклус љубавних пјесама, затим рефлексивних пјесама, у којима се кроз питање мита, долази до питања свакодневнице, да би се у два завршна циклуса пјесник изнова суочио са питањем смисла у модерном свијету. Једно од тих питања говори о ширем завичају – Црној Гори, у његовој визији, оној свакодневној и оној историјској. У петом завршном циклусу, видимо пјесника окенутог Богу, који кроз религијске теме и суочења, покушава да превлада ововремени свијет“, казао је Божовић.
Филозофско мишљење темељ је Бојовићевог пјесничког израза, али се не намеће као теорија. Велика филозофска питања изговорена су језиком поезије.
„Оно што често филозофија сама не може да искаже, пјесник својим метафорама и аналогијама, успјева да изрази и наговијести највеће дубине и проблеме са којима се човек суочава. Филозофско, овдје је подтекст пјесничког текста, који је слободан сам по себи. Читава књига се залаже за слободу, као нашу отаџбину и онда су сви међусобни односи идеално укомпоновани, нигде се не намеће нека филозофска теорија, него јединствено, велики филозофски проблеми, попут истине, правде, слободе, затим великих хришћански проблеми, попут вјере, наде, љубави, молитве, покајања и спасења говоре једним особеним, егзистенцијалним пјесничким изразом, који проистиче из дубине његовог унутрашњег бића, из увида да наш живот иде унапријед, док расуђивање о том животу иде уназад”, казао је проф. др Драго Перовић.
За прву књигу поезије, „Зрно“, Бојовић је добио награду „Марко Миљанов“. У новој збирци враћа се у дјетињство и родитељску кућу, потом пролази кроз историју, од грчких митова до хришћанског насљеђа и савремених дилема.
„“Кућа са присојне стране” је с једне стране, повратак у завичај, нагон да се свугде буде као код куће, како је говорио чувени филозоф Новалис. Изражајно је исказан, дослован повратак, у завичај, у дјетињство, у разговор са блиским људима и покушај да из успомена, упознам самог себе, какав сам заиста и шта је ми је досадашњи ток живота донио. С друге стране ту је и жеља да се оно временито, на неки начин, повеже са оним вјечним и да видимо шта остаје иза нас. У књизи има много породичних и универзалних тема, о слободи, вјери, љубави и разних других које нас, на неки начин, додирују. Пјесме су написане на личан и искрен начин.Вјерујем да ће животна искреност најприје пронаћи читаоце“, казао је Бојовић.
Стихове су, уз аутора, говориле Миљана Шаровић и Миа Драшковић, полазнице Драмског студија „Захумље“, уз гитарску пратњу Николе Каљевића.
Модерирала је књижевница Милица Бакрач, уредница Трибине „Свободијада“.
Поезија Драгана Бојовића, члана Удружења књижевника и Друштва филозофа Црне Горе, преведена је на више језика.
Извор/фото: Јован Џоџо РТВ НК
