Фото: Кабинет предсједника
Европски пут Црне Горе није почео јуче, али нијесу ни проблеми који су га деценијама успоравали. Политички утицај на институције, корупција и организовани криминал нијесу настали након промјене власти 2020. године. Зато је тешко прихватити да они који су деценијама имали готово све полуге власти данас себе представљају као једино мјерило европских вриједности, саопштили су из Кабинета предсједника Црне Горе Јакова Милатовића.
Наводе да се политичка одговорност не може избрисати промјеном политичке позиције.
„Када бивши предсједник Мило Ђукановић каже да свијет није почео 2020. године, вриједи подсјетити да није престао да постоји ни његовим одласком са власти. Три деценије власти биле су више него довољна прилика да се изграде независне институције, снажно правосуђе и систем у којем нико није изнад закона. Политичка одговорност за оно што у том периоду није урађено не може се избрисати промјеном политичке позиције“, саопштили су из Милатовићевог кабинета.
У Европску унију се, како наводи Милатовић, не улази са пензијама од 125 еура и платама од 300 еура, са институцијама под политичким утицајем и криминалним клановима који су јачали током његове власти. Не улази се ни са аферама попут „Лименке“, палим државним гаранцијама које су плаћали грађани, спорним концесијама за експлоатацију природних ресурса и неријешеним питањима шверца цигарета. То су питања која, како каже, захтијевају одговоре, а не политички заборав.
„Када је 2020. године дошло до промјене власти, Црна Гора је имала свега три привремено затворена преговарачка поглавља. Данас их има 23. То јесте значајан помак, али не значи да су нове власти безгрешне. Ни период након 2020. није био лишен партијског утицаја, политичких калкулација и пропуштених прилика. Посебно је проблематично што су неки од оних који су обећавали раскид са старим праксама почели да их понављају.
Ипак, европски пут Црне Горе не може бити ничија лична заслуга, као што се ни одговорност за његово успоравање не може приписивати искључиво Бриселу. Промјене из 2020. и 2023. године отвориле су нову фазу европских интеграција и показале да европска перспектива државе не зависи од политичке судбине једног човјека или једне партије. Црна Гора је данас, у појединим важним економским и развојним показатељима, у другачијој позицији него 2020. године, а тај напредак не треба ни негирати ни политички присвајати“, навели су из Кабинета предсједника Црне Горе.
Зато је, како кажу, важно јасно раздвојити државу од власти. Демократска смјена власти није рушење државе, нити губитак политичке моћи значи губитак државе. Црна Гора није престала да постоји промјеном власти 2020. године, нити њена европска будућност може бити било чије политичко власништво.
„Европске вриједности подразумијевају одговорност, владавину права, независне институције и једнакост свих пред законом. Оне не могу бити политичка парола коју присвајају они који су некада управљали државом, а данас критикују њене проблеме, нити привилегија оних који су на власт дошли обећавајући промјене.
Европски пут припада грађанима Црне Горе. Политичка одговорност за пропуштене прилике мора имати име и презиме, без обзира на то ко је данас на власти. Црној Гори нијесу потребни нови политички господари, већ институције које ће бити јаче од сваког појединца. То је суштина европског пута и обавеза свих који се политиком баве“, наводи се у саопштењу.
Извор: РТВ Подгорица (Градски портал)
