Извор/фото РТ ЦГ РТВ НК
Европска комисија за Црну Гору припрема уговор о приступању ЕУ који би могао бити потписан у љето сљедеће године. Слиједи процес ратификације који може трајати од једне до двије године, у зависности од дешавања у државама чланицама. Црна Гора би тако могла постати 28. чланица ЕУ 2028. године.
Питање придруживања Црне Горе ЕУ могло би бити ријешено прије идућих избора за Европски парламент.
Остаје да се ријесе билатерални проблеми, а они не би смјели бити пресудни за улазак у ЕУ, каже за РТЦГ некадашњи хрватски дипломата Божо Ковачевић, који се нада да ће дипломатски напори резултирати тиме да Хрватска не поставља препреке из сфере билатералних односа Црној Гори на путу уласка у ЕУ.
У Европи се наредних мјесеци и сљедеће године одржавају важни национални избори. Могући успон деснице у Њемачкој и Француској намеће питање што државе кандидате чека у процесу ратификације.
Ради се о земљама које су готово пресудне у процесу прикључења Европској унији, каже за РТЦГ предсједница Центра за спољну политику Александра Јоксимовић.
„Ако погледамо, рецимо, дешавања у Италији, гдје је крајња десница побиједила, а притом се прилагодила европским стратегијама и европским вриједностима, онда се види да заправо постоје различити сценарији како се то јачање деснице може развијати“, саопштила је Јоксимовић.
Очигледно је да се ставови према Европској унији мијењају, и да сазријева став да је Европска унија најсигурнији кров за европске народе.
Британски премијер Енди Бернам каже да је поновно придруживање Европској унији једна од опција коју би његова влада могла да размотри.
„Брегзит је проузроковао више штете него користи, мислим да се око 60 одсто британске јавности с тим слаже“, казао је Барнам.
Предсједник Француске Емануел Макрон и премијер Шпаније Педро Санчез су то и подржали.
„Добро дошли натраг, ако нам се Британци желе вратити, мислим да су то врло добре вијести“, оцијенио је Макрон.
Санчез каже да је Брегзит био велики губитак и за британски народ и за европски пројект у цјелини.
У сусрет предсједничким изборима у Француској, Марин Ле Пен заоштрава реторику према Русији како би привукла центристичке бираче.
У Њемачкој се поједини чланови крајње десне Алтернативе за Њемачку залажу да странка одустане од дугогодишњег противљења чланству Њемачке у Европској унији и еурозони, и да се отпочне свеобухватно поновно преговарање о уговорима Европске уније, како би се унија претворила у лабавији савез суверених држава.
Јоксимовић додаје да је очито у питању нова стратегија.
„Видјећемо да ли би сви правци политике за које су се залагали унапријед остали релевантни, имајући у виду да је и Ле Пен у различитим тренуцима мијењала неке своје најрадикалније ставове. Подједнако у Њемачкој се поставља питање – има ли Алтернатива за Њемачку капацитет да оствари резултат на федералном нивоу“, поручила је Јоксимовић.
Бивши дипломата Божо Ковачевић очекује да ће странке европске деснице, ако дођу на власт, инсистирати да се у већој мјери поштује суверенитет држава чланица.
„У погледу политике проширења, није било неких децидираних стајалишта. Говорим понајприје о Њемачкој и Француској, а то је релевантно и за Холандију. Дакле, врло је вјероватно да ће они питање проширења третирати као ризик за могућа повећана издвајања из европског буџета за те нове земље чланице“, мишљења је Ковачевић.
Међутим, улазак Црне Горе у Европску унију коштао би европске грађане мање од једног еура годишње, процјене су у Бриселу.
Питање придруживања Црне Горе могло би бити ријешено прије идућих избора за Европски парламент, сматра Ковачевић.
Остаје да се ријеше билатерални проблеми, а они не би смјели бити пресудни за улазак у Европску унију, напомиње.
„Евентуалне промјене на политичкој карти Европе у будућности не би требало да утичу на Црну Гору. Оцјена садашње Европске комисије јесте да је Црна Гора најдаље одмакла у преговорима. Ми знамо да се сада појављују неки проблеми из сфере билатералних односа Хрватске и Црне Горе, али претпостављам да би тај проблем могао бити ублажен неком интензивнијом дипломатијом из оних земаља које подржавају улазак Црне Горе“, рекао је саговорник.
Он је указао да би циљ био да проблем буде одложен.
„Јер заправо билатерални проблеми не би смјели пресуђивати у погледу уласка у Европску унију. Ја се надам да ће дипломатски напори резултирати тиме да Хрватска не поставља препреке из сфере билатералних односа на путу уласка Црне Горе у ЕУ“, закључио је Ковачевић.
