Током преговора вођених под окриљем Европске уније, Србија је, за вријеме власти Александра Вучића, прихватила низ споразума који су постепено интегрисали српске институције на Косову у институционални и правни систем Косова.
Први бриселски споразум - 19. април 2013.
Тачка 7: Прихваћено је да на Косову постоји јединствена полиција – Полиција Косова. Полицијске структуре на сјеверу интегришу се у њен састав.
Тачка 10: Правосудне институције интегришу се у правни систем Косова.
Тачка 12: Локални избори у четири општине на сјеверу одржавају се према законима Косова.
Тачка 14: Србија се обавезала да неће блокирати европски пут Косова.
Тиме су полиција, правосуђе и локална самоуправа на сјеверу Косова укључени у косовски институционални оквир.
Споразум о правосуђу - 9. фебруар 2015.
Правосудне институције функционишу у складу са законима Косова.
За регион Митровице успостављени су један Основни суд и једно Основно тужилаштво.
Судије и тужиоци раде према косовском правном систему.
На тај начин завршена је интеграција српског правосуђа на сјеверу у правни поредак Косова.
Споразум о енергетици - 25. август 2015.
КОСТТ је прихваћен као оператор преносног система за територију Косова.
Нова електроенергетска компанија оснива се према косовском правном и регулаторном оквиру.
Пословање се одвија у оквиру енергетског тржишта Косова.
Практично, прихваћен је косовски регулаторни систем у области енергетике.
Споразум о телекомуникацијама 25. август 2015.
Косово добија посебан међународни позивни број.
Телекомуникационе услуге функционишу кроз регулаторни оквир Косова.
Тиме је прихваћена посебна међународна телекомуникациона идентификација Косова.
Споразум о личним картама - 27. август 2022.
Србија укида улазно-излазне документе за носиоце личних карата које издају институције Косова, чиме омогућава прелазак административне линије са тим документима.
Споразум о регистарским таблицама - 23. новембар 2022.
Србија прихвата да престане са издавањем регистарских таблица са ознакама косовских градова (КМ, ПР, ПЗ, УР, ГЛ и др.), чиме се затвара вишегодишњи спор око регистарских ознака.
Споразум о путу нормализације односа (француско-њемачки план) - 27. фебруар 2023.
Члан 1: Предвиђа развој нормалних добросусједских односа и међусобно признавање докумената и националних симбола, укључујући пасоше, дипломе, регистарске таблице и царинске печате.
Члан 2: Обје стране потврђују принципе Повеље УН, укључујући суверену једнакост, територијални интегритет и политичку независност.
Члан 4: Србија се обавезује да се неће противити чланству Косова у међународним организацијама.
Охридски анекс - 18. март 2023.
У Охриду је прихваћен Анекс за спровођење Споразума о путу нормализације односа, којим су утврђени кораци за његову примјену.
Дакле, у периоду од 2013. до 2023. године Србија је кроз низ споразума прихватила интеграцију полиције, правосуђа, локалних избора, енергетског и телекомуникационог система, као и признавање низа јавних исправа и обиљежја које издају институције Косова.
Истовремено је прихваћена обавеза да се Србија неће противити чланству Косова у међународним организацијама.
Због тога се у политичкој и јавној дебати често поставља питање: ако су прихваћени косовска полиција, судови, избори, личне карте, регистарске таблице, пасоши, дипломе, царински печати, међународни позивни број и обавеза непротивљења чланству Косова у међународним организацијама – шта је, са становишта практичних државних функција, остало изван процеса нормализације односа?
Одговор на то питање зависи од политичког и правног тумачења самих споразума, али оно остаје једно од кључних питања савремене српске политике.
Фото: Портал РТВ ПГ (Gov.me)
