Фото: ДНП
Уколико предсједник Црне Горе Јаков Милатовић прогласи Закон о легализацији бесправно и противзаконито постављених спомен-обиљежја, а надам се да неће, јер много је разлога да се Предлог закона о допуни Закона о спомен-обиљежјима врати Скупштини на поновно одлучивање, очекивано је да, ако тај спорни закон ступи на снагу, Уставни суд покрене поступак за оцјену уставности и законитости тог акта по службеној дужности, оцијенио је потпредсједник ДНП-а Милун Зоговић.
„Уставни суд треба да преиспита све релевантне аспекте: правну сигурност, повратно дејство, једнакост пред законом, као и дејство ранијих управних одлука и границе овлашћења Владе. Посебно треба имати у виду шта је стварна намјера законописца и да ли је поменута законодавна иницијатива покренута ради легализације политичком хајдучијом незаконито постављене плоче у Морињу, на којој пише: „Током великосрпске агресије на Хрватску, овдје је био логор, такозвани Центар Морињ (3. 10. 1991. – 18. 8. 1992.) за заточене хрватске цивиле и браниоце. Сјећамо се злочина почињених да би се осрамотили име и дух Црне Горе. Изражавамо жаљење за све патње које су преживјели заточеници. Да се никада не понови”, навео је Зоговић у изјави достављеној медијима.
Неопходно је, истиче, подсјетити да је тадашња Управа за инспекцијске послове водила поступак који је правоснажно окончан и да се уклањање незаконито постављене табле мора извршити.
„Рјешење инспекторке за заштиту културних добара је правоснажно, коначно и извршно. Такво рјешење не би смио нико мијењати нити преиначавати јер је прошло све законом предвиђене инстанце. Инспекторка је наложила уклањање незаконито постављене плоче. Неприхватљива је замисао рушења правног поретка на начин да се промјена закона односи на правоснажно окончане поступке. Умјесто испитивања одговорности оних који су кршили закон, интенција је легализација незаконитости и разарање правног система“, навео је Зоговић.
Према његовим ријечима, постоје многобројни основани разлози због којих Уставни суд треба да испита уставност и законитост овог акта ако он ступи на снагу.
„Неопходно је испитати сагласност члана 16а наведеног закона са начелом владавине права, начелом једнакости, забраном дискриминације, забраном повратног дејства и тако даље. Овим законом се директно урушава правна сигурност јер предметна одредба уводи могућност накнадног озакоњавања већ постављених спомен-обиљежја на основу произвољне одлуке извршне власти. У пракси то може изазвати колапс и сијасет иницијатива и акција за постављањем спомен-обиљежја по сопственом нахођењу субјеката који ће противзаконито подизати спомен-обиљежја у нади да ће она касније бити озакоњена политичком одлуком извршне власти и који ће, ако буду спријечени, бити у неравноправном положају у односу на друге којима је овакав предлог закона дао изузетност. Да не говоримо о далекосежној штети која се на овај начин наноси Црној Гори јер је неко због политичких хирова одлучио да фалсификује историју кроз рушење правног поретка Црне Горе“, закључује Зоговић.
Извор: РТВ ПГ
