Фото: приватна архива
Пише: Стефан Симић
Гледам синоћ када је Вучић прогласио пораз, који је, наравно, представио победом, и почели су да славе, као на вашару...
Али тај осећај, док сам их гледао, и мисао - ови су нас 15 година водили. -
Није ми било жао њих, него нас.
Разумем да те воде бољи, паметнији, али ова група дунстера, остао сам у чуду и неверици, колико су нас само малтретирали.
Све ми је то личило на Титаник који тоне, а они се веселе, неспремни да признају много шта, да се замисле.
Њихови гласачи морају да остану у илузији да су били на правом путу.
Даље, небројано пута сам рекао да Ђилас само обесмишљава опозицију, неће га народ, не воли га народ, и чим се више опозиција није окупљала око њега, то је и доказано на изборима.
Наравно, рекли су да је циљ њихове политике да се скине Александар Вучић, а заправо, скинут је и он са трона.
Да су подржали студентску листу, не би доживели ову срамоту, да Богољуб Карић има скоро дупло више гласова од њих.
Све је присвајао, 1 од 5 милиона, Србију против насиља, а толико је ту било квалитетнијих људи, које је само растеривао, који су сада дошли до изражаја.
Једна од највећих победа је што смо се коначно ослободили Ивице Дачића, који је од свих најдуже био на власти, толико пута је завео и преварио људе да му је то једино Вучић раван...
Даље, шетам синоћ Београдом и гледам радост народа, буквално као да је Србија освојила светско првенство у фудбалу, па пута сто.
Одакле толика срећа, управо из несреће које су људи доживљавали.
Слушам несретног Вучићевића како до пола десет проглашава победу, понижава Дејана Бодирогу и остале, објављује на десетине села и приградских насеља где је Вучић победио.
И онда, бламажа, уживо у програму.
Где и даље не може да прихвати пораз, него, као сваки искомплексирани клипан, несвестан себе, представља то победом, Србија мора да победи, Србија ће да победи.
Умислио је да је он Србија и да нема другог пута.
Многи који су се окористили око цркве, када год им поменеш криминал режима, кажу - свака власт је од Бога.
Видећемо како ће сада, врло брзо, тог Бога видети у студентској листи.
Гледам синоћ оне несретнике са РТС-а и гомиле фраза и флоскула које су изговорили.
Годинама уназад су ‚‚забијали нож" у леђа људима.
Не заборавите када је новинарка РТС-а, прошле године, назвала студенте руљом, Бојана Млађеновић, пред Вучићем, да би му се додворила.
РТС, иако сви плаћамо, буквално, био је СНС мегафон.
Да не причамо о Жељку Митровићу, који је већу штету Србији нанео од Нато пакта 1999. Оно што је он радио, својим програмом, ријалитијима, понижавањем људи, у рангу је злочина.
То посебно не сме да се заборави, до које мере је ишло гажење људи из године у годину.
Пинк је један од највећих канцера нашег друштва.
Други су коцкарнице на сваком кораку, које су годинама "легално" пљачкале, бомбардујући нас својом пропагандом са свих страна, потпуно поништавајући све друго.
Градови су нам постали њихово легло, а затварало се све што има везе са културом и уметношћу.
Свака част студентима.
Свака част студентској листи.
И свим људима који су дали подршку.
Вучић је урадио само једну добру ствар, све нас је ујединио, савршено се видело где је ко.
Ко шта је говорио, ко је ћутао.
Многи су били хероји последњих деценију и више.
Који ниједне секунде нису потпали под његов утицај.
Знајући са каквим злом имају посла.
Сада да стварамо једно хуманије друштво и да нам се никада више не понови овако нешто.
Да нам живот личи на мучионицу.
Него да мењамо и свест, и културу.
Где ћемо, као синоћ, бити поносни једни на друге.
Нада је враћена, сада она треба да се одржи и подигне на виши ниво.
Србија је коначно наша, стварајмо лепшу, хуманију и бољу.
Најважније је да смо је отели од мафије, тешком муком.
Да након ко зна колико година, након што сам се пробудио, а да ми Вучић није председник или премијер.
Нестварно леп осећај, до пре неки дан незамислив.
Након онога што смо доживели јуче, ништа није немогуће.
Извор: ФБ, дозвола аутора
