Фото-илустрација: Пулс јавности / AI
Пише. Веско Пејак
Мало људи зна да је прави узрок литија у Црној Гори био Александар Вучић. Њему је тада било неопходно да РАЗБИЈЕ СПЦ, и то из два разлога. Први је била потпуна контрола свих институција и организација на територији Србије, гдје се једино Црква није у потпуности уклапала у његов систем власти. Други је било питање признања Косова, јер СПЦ има јурисдикцију над бројним манастирима и црквама на Косову, али и огроман утицај на народ. Без сламања тог утицаја, сваки покушај рјешавања косовског питања носио је озбиљан политички ризик за Вучића.
Ту је, наравно, био и блаженопочивши митрополит Амфилохије, који је за Вучића отворено говорио да је - "ИЗДАЈНИК". Његов став постепено је добијао све више присталица, што је навело Вучића да Мила Ђукановића гурне у политичку авантуру из које овај неће изаћи као слободан човјек. Закон о слободи вјероисповијести послужио је као окидач за Литије, али је иза читавог сукоба стајала много озбиљнија борба за утицај и контролу над СПЦ. Наравно, ту је и Буљарица, гдје су поједине фирме из Србије, са контроверзним власницима, већ планирале „инвестиције“ иза којих се, према мојим сумњама, крило и милионско прање новца. Тај процес није завршен.
У међувремену је СПЦ добила још једног митрополита у Црној Гори, што сматрам дијелом Вучићеве стратегије да РАЗБИЈЕ јединство Цркве и на унутрашњим сукобима политички и финансијски профитира. По мојим информацијама које долазе из Цркве и друга црквена земља је планирана за "инвестиције" од безбједносно интересантних лица из Србије.За све вријеме трајања литија патријарх Иринеј НИЈЕДНОМ није посјетио Црну Гору, пружио непосредну подршку или покушао да помогне митрополиту Амфилохију на начин који је одговарао озбиљности ситуације. Умро је у околностима које су код дијела јавности изазвале питања.
Његов насљедник, патријарх Порфирије, који се доводио у везу и са судским поступком у Словенији, често се у јавности представља као Вучићева продужена рука. Његово дјеловање само је додатно отворило питање колико је врх СПЦ данас заиста независан од политичке власти у Београду. Уколико Вучић побиједи на предстојећим изборима, за шта сматрам да има мале шансе без изборних манипулација, притисак на СПЦ у Црној Гори могао би постати ОГРОМАН.
Очекујем покушаје дискредитације митрополита Јоаникија, пласирање афера и стварање услова за његову смјену или рашчињење, како би на његово мјесто дошао неко „пословнији“ и политички послушнији. Друга могућност јесте постепено пребацивање стварног утицаја и одлучивања на другог митрополита.
Управо ту лежи највећа опасност. Сваки наш покушај да се томе супротставимо могао би одговарати Вучићу, јер њему одговарају СУКОБИ, ПОДЈЕЛЕ, па чак и урушавање СПЦ у Црној Гори. У таквој бици тешко бисмо могли побиједити, јер би се свака унутрашња подјела претворила у средство његове политичке контроле.
Зато ријечи митрополита Амфилохија, који је Вучића називао „највећим издајником у српској историји“, данас имају посебну тежину. Он је, по мом мишљењу, много раније од других разумио какву опасност представља политичко потчињавање Цркве једном човјеку.
