Фото: приватна архива
Пише: Веско Пејак
Америчка Комисија за хартије од вриједности (СЕЦ)🇺🇸 још 29. децембра 2011. године, у тужби пред Савезним судом у Њујорку, детаљно је описала корупционашку шему приликом приватизације Телекома Црне Горе. У тачкама 25–37, на странама 9–12, наводи се да је преко четири фиктивна консултантска уговора исплаћено 7,35 милиона еура, уз тврдњу да је новац био намијењен подмићивању црногорских функционера.
Посебно је значајна тачка 34, страна 11, у којој СЕЦ изричито тврди да је уговор вриједан 580.000 еура служио прикривању исплата сестри високог црногорског државног функционера, без стварно пружених услуга. Ријеч је о уговору који се у домаћој документацији повезује са Аном Ђукановић, тада Коларевић. Сама Ана потврдила је да је од компаније Сигма примила 246.000 еура, али је негирала корупцију. Мађар Телеком и Дојче Телеком су 2011. прихватили поравнања која су укључивала приближно 95 милиона долара финансијских обавеза, без признања навода СЕЦ-а, док је Обрадовић у Црној Гори правоснажно ослобођен оптужби у одвојеном предмету уговора Rawleigh Trading, вриједног 2,3 милиона еура. Дакле, амерички документи садрже озбиљне и прецизне тврдње о подмићивању. 💸💸💸
Везе Олега Обрадовића са Аном Ђукановић нијесу се завршиле Телекомом. Обрадовић је подржао ангажовање њене адвокатске канцеларије у пословима Телекома, а затим је 2006. постао члан одбора компаније МНСС, која је приватизовала никшићку Жељезару. Адвокат те компаније била је управо Ана Коларевић, која је касније постала и чланица Одбора директора Жељезаре. Обрадовић 2011. преузима мјесто предсједника Одбора директора Прве банке, чији је највећи појединачни акционар био Ацо Ђукановић, брат Мила и Ане Ђукановић. Дакле, говоримо о континуитету пословних односа кроз Телеком, Жељезару и банкарски сектор, а не о једном случајном сусрету.
🐒 Зато данашња одбрана Олега Обрадовића дјелује помало наивно. Његов адвокат Никола Мартиновић тврди да се не зна коме је Обрадовић наводно омогућио примање мита, нити о којем износу је ријеч. Истовремено оспорава аутентичност имејла у којем се помиње „извјесна Ана“. Али имамо америчку тужбу, прецизне износе, описане консултантске уговоре, документоване пословне односе и идентификовану категорију корисника спорних исплата.
Зар заиста треба да повјерујемо да послије више од двије деценије нико не зна о чему се ради? Ако је ово најбоља одбрана коју му је адвокат смислио, онда не сумњам како ће проћи на Суду.
Извор: дозвола аутора
