Фото: РТЦГ
Приватизација Телекома Црне Горе 2005. године представљала је „велеиздају“, оцијенио је посланик Покрета Европа сад Угљеша Урошевић у емисији „Наглас“ на Телевизији Црне Горе. Његов став о спорној продаји подржао је и посланик Демократа Момчило Лековић, који сматра да држава има право да заштити своје интересе и да одговорни морају бити процесуирани. С друге стране, адвокат Веселин Радуловић упозорава да је за већину кривичних дјела наступила застара и да је питање да ли ће поступак уопште добити правни епилог.
Урошевић: Продата је успјешна компанија са огромним потенцијалом
Урошевић је подсјетио да Телеком, у тренутку приватизације, није био предузеће у губицима, већ једна од најуспјешнијих компанија у Црној Гори, са стабилним приходима и изузетним развојним могућностима.
„Важно је рећи шта је Телеком био тада. За разлику од многих предузећа, није био губиташ нити компанија са недефинисаном будућношћу“, казао је Урошевић.
Он је навео да је Влада још 2004. године усвојила акт о приватизацији, чему се противио СДП, али да та странка због тога није напустила власт.
Према његовим ријечима, Телеком је остваривао годишњу добит од око 20 милиона еура, посједовао развијену фиксну и мобилну телефонију, интернет инфраструктуру, као и 12 одсто власничког удјела у Црногорској комерцијалној банци.
Урошевић је поставио питање да ли је штета ограничена на седам милиона еура који се помињу у вези са фиктивним уговорима или је стварни губитак државе био знатно већи.
„Зар није велеиздаја да неко за седам милиона то прода у бесцјење? Само удио у ЦКБ-у био је трећина од онога што је продато тада“, истакао је Урошевић.
Радуловић: Петнаест година тужилаштво није урадило ништа
Адвокат Веселин Радуловић сматра да суштинско питање није да ли је Телеком требало приватизовати, већ због чега надлежно тужилаштво годинама није предузимало одговарајуће кораке.
Подсјетио је да је афера отворена 2011. године и да су се у њој помињала кривична дјела злоупотребе службеног положаја, давања и примања мита и прања новца.
Како је објаснио, примање мита и прање новца први пут су у овом предмету наведени 2019. године, у кривичној пријави МАНС-а.
„То што је америчка агенција за хартије од вриједности саопштила да постоји сумња на подмићивање не прекида рокове застаре. Тужилаштво је требало нешто да уради, а није. Петнаест година тужилаштво није урадило ништа“, нагласио је Радуловић.
Осврнуо се и на случај бившег специјалног тужиоца Саше Чађеновића, којег је Тужилачки савјет санкционисао због допуштања застаријевања предмета.
Радуловић је указао да је Чађеновић предмет имао двије године, постављајући питање шта се са њим дешавало током претходних 13 година.
Он сматра да одлука Врховног суда није допринијела правној сигурности нити јавном интересу, те да постоје озбиљни аргументи који указују на застаријевање.
„Ово је политички ријалити од почетка, увијек је то и био“, оцијенио је Радуловић.
Лековић: Телеком је вриједио 500 милиона еура, а процјена је накнадно смањена
Посланик Демократа Момчило Лековић одбацио је оцјену да је ријеч о политичком ријалитију, истичући да је оптимиста када је у питању судски поступак.
Према његовим ријечима, правосудни систем је у међувремену претрпио значајне промјене, због чега вјерује да ће поступак бити спроведен до краја.
„Овог пута им то неће успјети јер је правосуђе у протеклом периоду добрим дијелом поправило труле даске које је имало“, поручио је Лековић.
Он је критиковао и понашање Ђукановића током судског поступка.
„Зато су присутни нервоза и страх и зато се Ђукановићи бране ћутањем пред судијом, али онда испред суда држе подуже политичке говоре. Онај ко није крив нема потребе да ћути пред судијом“, казао је Лековић.
Говорећи о економској вриједности Телекома, Лековић је навео да је тадашња Владина комисија, на чијем је челу била Милица Пејановић Ђуришић, компанију процијенила на 500 милиона еура.
Како тврди, Влада није била задовољна таквом процјеном, па је извршен притисак да се уради нова, којом је вриједност смањена на 300 милиона.
Лековић је нагласио да је Телеком посједовао вриједне некретнине на атрактивним локацијама широм Црне Горе, као и техничку инфраструктуру која је, према оцјенама стручњака, била упоредива са инфраструктуром развијених европских држава, попут Француске.
Спор око застаре: Урошевић помиње 2036. годину, Радуловић оспорава правни основ
Урошевић је нагласио да осумњичени имају право на одбрану и изношење аргумената, али да исто тако држава, посредством Заštитника имовинско-правних интереса, има право да штити своју имовину.
Према његовој оцјени, тужилаштво није у свакој ситуацији обавезно да заступа имовинске интересе државе, због чега је улога Заštитника у овом случају посебно важна.
„Видјећемо докле ће то доћи, али застара у овом предмету истиче 2036. и то је чињеница“, тврди Урошевић.
Радуловић, међутим, има другачије тумачење. Он сматра да је за сва кривична дјела која се помињу, изузев примања мита, већ наступила застара.
Указао је и на неопходност доказивања конкретне штете коју је држава претрпјела, као и на питање стручне оспособљености институције Заštитника да води сложен кривични поступак.
Према његовим ријечима, одбрана ће располагати искусним адвокатима и бившим судијама, док је неизвјесно да ли друга страна има довољно кадровских капацитета за такав правни спор.
Радуловић сматра да је Врховни суд требало да заузме јасан и ауторитативан став, након увида у списе предмета, и утврди да ли је наступила застара.
„Мислим да ово није правно легитиман поступак и да неће имати правни епилог“, закључио је Радуловић.
Лековић: Корупција се годинама заташкавала
Лековић је остао при ставу да је поступак правно утемељен и да држава има пуно право да у њему учествује као активна странка.
Он је изнио тешке оптужбе на рачун некадашњих носилаца правосудних и државних функција, тврдећи да се афера Телеком систематски прикривала.
„Проблем је што се 13 година у овом случају све дешавало на чудан начин. Ова корупција се константно заташкавала, прво од тадашњих Весне Меденице и Вујице Лазовића, који су школски заташкали ову корупцију, а наставили Миливоје Катнић и Саша Чађеновић“, казао је Лековић.
Додао је да се Влада, након приватизације, практично претворила у службу за односе с јавношћу приватизованог Телекома.
Упркос свим досадашњим застојима, Лековић је изразио очекивање да ће поступак коначно бити покренут и окончан.
На крају расправе, Радуловић је критиковао и поступање тадашње тужитељке Весне Меденице, наводећи да је за тумачење правних питања тражила мишљења економиста, што је оцијенио као недопустиву праксу.
