Илустрација Пулс јавности
У тренутку када грађани широм Црне Горе тешко долазе до пелета, а Влада разматра обуставу извоза, из само из једне од већих фабрика са сјевера, од дневне производње која износи стотину тона, сваке ноћи шлепери, како пише РТЦГ, према Косову извезу чак 75 тона, док свега 25 тона остаје за домаће тржиште.
Уколико се ови подаци до којих је дошао Портал РТЦГ потврде, то би значило да чак 75 одсто дневне производње ове фабрике одлази на инострано тржиште, док домаћим купцима остаје свега једна четвртина.
На мјесечном нивоу, под претпоставком да се такав темпо одржава свакодневно, ријеч је о око 2.250 тона пелета које завршавају на Косову, из само једне фабрике.
Ова информација отвара питање приоритета у снабдијевању домаћег тржишта, посебно имајући у виду да грађани Берана, Бијелог Поља, Плава и других црногорских општина све теже долазе до пелета, иако се значајни производни капацитети налазе управо на сјеверу државе.
Проблеми на црногорском тржишту пелета трају већ дуже вријеме, а током јесени додатно су дошли до изражаја. Грађани се жале да на стовариштима нема довољно робе, да се испоруке одлажу, док поједини дистрибутери не могу да гарантију када ће нове количине бити доступне.
Подаци МОНСТАТ-а показују да је Црна Гора током 2024. године произвела 107.040 тона пелета, док је извезено 61.863 тоне. Производња је током 2025. године порасла на 118.685 тона.
Ови подаци показују да држава располаже значајним производним капацитетима, али истовремено отварају питање колико произведеног пелета заиста остаје на располагању домаћим потрошачима. Посебно је проблематично што се несташица осјећа и у општинама у којима послују највеће фабрике за производњу овог енергента.
Влада Црне Горе је у септембру ограничила максималну малопродајну цијену пелета на 250 еура по тони за класу А2 и 270 еура за класу А1, са урачунатим ПДВ-ом. Међутим, ограничавање цијена није аутоматски обезбиједило и доступност производа. Грађани су се суочили са ситуацијом да прописана цијена постоји, али пелета на стовариштима нема.
У међувремену су најављене и додатне мјере којима би се спријечило заобилажење ограничења цијена и обезбиједиле веће количине за домаће тржиште. Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Владимир Јоковић је прије седам дана најавио да ће предложити обуставу извоза пелета како би се обезбиједиле довољне количине за домаће потрошаче.
Он је указао на несразмјер између домаће потрошње и производње, наводећи да се значајан дио произведеног пелета пласира на инострана тржишта. Најава могуће забране извоза услиједила је управо у тренутку када се грађани суочавају са проблемима у набавци огрјева, док произвођачи упозоравају да им ограничене цијене отежавају пословање.
Грађани не траже да се произвођачима онемогући пословање, већ да држава обезбиједи услове у којима ће домаће становништво имати приступ основном енергенту за гријање. Како, иначе, објаснити да држава има значајне капацитете за производњу пелета, да се он производи на сјеверу Црне Горе, а да управо грађани тих крајева током зиме не знају гдје могу да га купе.
Наш портал је прошлог мјесеца писао о томе да грађани Црне Горе обилазе стоваришта и продавнице тражећи пелет по цијени коју је прописала Влада, да пелетаре раде, производња расте, а велики дио домаће производње завршава ван земље.
Тада смо писали и о томе да један од великих произвођача са сјевера у магацинима изван Црне Горе у сваком тренутку има десетине хиљада тона ускладиштене робе и да га евентуална одлука о забрани извоза не може превише погодити.
Вјероватно да то ради и сваки други велики произвођач пелета. Ријеч је, иначе, о онима који су у протеклих 25 година били концесионари, зарађивали екстрапрофит на основној сировини, а сада осим на основној сировини зарађују екстра профит још и на пелету, док штету трпе грађани.
Извоз сам по себи није споран уколико се обавља у складу са законом. Међутим, у ситуацији када домаћи потрошачи не могу да обезбиједе огрјев, питање доступности пелета на црногорском тржишту постаје од јавног интереса.
Извор: РТЦГ, пренио Градски портал (РТВ Подгорица)
