Фото: Пулс јавности
Европска комисија упозорила је Црну Гору на претјерану употребу хитних процедура приликом усвајања закона и недостатак парламентарног дијалога. Док опозиција и цивилни сектор критикују такву праксу, из владајуће већине поручују да је убрзано доношење закона неопходно због испуњавања обавеза на европском путу.
Како преноси РТЦГ, позивајући се на посљедњи извјештај Европске комисије, претјерана употреба хитних поступака може нарушити демократске процесе, упркос напретку Црне Горе у приступним преговорима.
Само 47 одсто закона прошло јавну расправу
Из Института алтернатива упозоравају да се учешће цивилног сектора у припреми закона често своди на формалност.
Драгана Јаћимовић из те организације наводи да је свега 47 одсто закона које је Влада упутила Скупштини прошло јавну расправу.
„То значи да за више од 50 закона цивилно друштво уопште није имало могућност да да своје сугестије“, истакла је Јаћимовић.
Она је указала и на изузетно убрзану законодавну активност. Само у трећем кварталу 2026. године усвојено је 109 закона, колико и током цијеле 2024. године.
Посланица ДПС-а Зоја Бојанић Лаловић сматра да власт законе доноси на брзину, без довољно транспарентности и јавне контроле.
„Власт све ради на брзину, неодговорно, неозбиљно, очигледно да им не одговара транспарентност нити довољан увид јавности“, поручила је она.
Бојанић Лаловић тврди и да се у Црној Гори ствара амбијент у којем се критичка мишљења опозиције, медија и цивилног сектора потискују.
Ђуровић: Европске обавезе захтијевају ефикасност
С друге стране, шеф посланичког клуба Нове српске демократије Дејан Ђуровић истиче да убрзана динамика европских интеграција захтијева изузетну ефикасност парламента.
Он одбацује тврдње да се хитним процедурама намјерно избјегава јавни дијалог.
„Примјена хитних законодавних процедура у Скупштини Црне Горе није никад била вођена намјером да се заобиђе инклузиван дијалог“, казао је Ђуровић.
Према његовим ријечима, основни циљ је да Црна Гора у најкраћем року испуни строге обавезе из европске агенде и постане наредна чланица Европске уније.
Ђуровић наглашава да се законски предлози разматрају унутар парламентарне већине и надлежних одбора, уз настојање да се обезбиједи равнотежа између неопходних реформи и учешћа цивилног друштва.
Он поручује да Влада и Скупштина остају поуздани партнери Европске комисије у процесу приступања Европској унији.
Извјештај Европске комисије тако је поново отворио питање како помирити брзину европских реформи са квалитетом закона, транспарентношћу и правом јавности да учествује у њиховом доношењу.
Извор: РТЦГ/ТВНК
