Фото: Илустрација Пулс јавности
Институт економских наука позива Владу Црне Горе и Министарство економског развоја да без даљег одлагања покрену усвајање измјена Закона о заштити потрошача којима би се увела обавеза истицања сидрених, односно базних цијена у трговини на мало.
Саопштили су да је ријеч о иницијативи коју су покренули још у августу 2025. године, више пута упућивали надлежном министарству, а у септембру ове године поново доставили кроз конкретан приједлог законских измјена у оквиру јавне расправе.
„Према подацима МОНСТАТ-а, годишња инфлација у септембру достигла је 5,2 одсто, наспрам 4,5 одсто у августу. Цијене хране и безалкохолних пића само током септембра повећане су за 0,6 одсто. Оваква кретања посебно забрињавају уочи најављеног повећања минималних зарада кроз Владин „Еуро модел“, чија се примјена очекује од јануара 2027. године“, саопштено је из Института.
Животни стандард не одређује само износ плате, већ њена стварна куповна моћ, наглашавају.
“ Повећање номиналних зарада неће остварити очекиване резултате уколико истовремено расту цијене производа и услуга који чине највећи дио потрошње домаћинстава. Зато Институт поново инсистира на хитном увођењу сидрених цијена. њихова суштина је једноставна: уз садашњу малопродајну цијену трговац би морао да истакне и цијену истог производа која је важила на јасно одређен ранији датум. Ако је производ на референтни датум коштао два еура, а данас кошта 2,50 еура, грађанин одмах види да је поскупио 25 одсто. Без чувања старих рачуна, фотографисања рафова и нагађања колико је нешто раније коштало“, истакли су.
Сидрене цијене, појашњавају из Института, нијесу замрзавање цијена нити административно ограничавање трговине.
„Оне представљају обавезу да промјене цијена буду видљиве, упоредиве и провјерљиве. Трговци би задржали право формирања цијена, али би потрошачи добили јасан увид у њихово кретање. Институт посебно сматра да ова обавеза мора обухватити широк круг производа, а не само неколико основних животних намирница. Уз то, већи трговачки ланци требало би да јавно објављују ажурне дигиталне цјеновнике, како би грађани, стручне организације и надлежне институције могли да прате и упоређују промјене цијена. Тиме би се одговорило и на све израженији проблем неразумијевања званичне статистике инфлације. МОНСТАТ мјери просјечно кретање цијена према утврђеној методологији, али потрошачи не купују статистички просјек. Свако домаћинство има сопствену структуру потрошње и другачије осјећа раст трошкова живота. Сидрене цијене не би замијениле званичну статистику, већ би грађанима омогућиле да сами провјере колико су поскупјели производи које свакодневно купују“, наведено је у саопштењу.
Свакодневним праћењем цијена у трговинским центрима, маркетима, мањим продавницама, на пијацама и тржницама, Институт економских наука уочава поскупљења различитих производа широке потрошње.
„Посебно забрињава што се промјене појављују и код појединих производа чије су цијене претходно биле стабилне мјесецима, а у одређеним случајевима и годинама. Пажњу посебно захтијевају хљеб и пекарски производи, флаширана вода, сиреви, сухомеснати и кондиторски производи, месо, као и бројни други производи који представљају редовне издатке грађана. Оваква кретања отварају озбиљно економско питање: да ли су сва поскупљења заиста посљедица повећаних набавних и других пословних трошкова или се дио њих може повезати са очекиваним растом зарада и антиципативним понашањем трговаца? Инфлаторни притисци не морају увијек долазити са међународног тржишта. Они могу настајати и унутар домаће економије, као посљедица тржишних очекивања, цјеновне политике и повећања трговачких маржи које није праћено сразмјерним растом трошкова. Зато је неопходно испитати у којој мјери садашње промјене цијена имају објективно трошковно оправдање, а у којој мјери представљају унутрашње, односно ендогене инфлаторне притиске. Посебну забринутост изазива могућност да трговци, очекујући већу куповну моћ становништва наредне године, већ сада почињу да прилагођавају своје цијене будућим, а не постојећим тржишним околностима. Управо такво антиципативно понашање може представљати озбиљан ризик за очекиване ефекте „Еуро модела“, којим су најављене минималне нето зараде од 1.000, 1.250 и 1.400 еура“, сматрају у Институту.
До прве исплате увећаних јануарских зарада, која се очекује током фебруара 2027. године, преостало је још неколико мјесеци. Ако се садашњи инфлаторни притисци наставе, дио планираног повећања зарада могао би бити неутралисан прије него што га запослени стварно осјете.
„Постоји озбиљна опасност да грађани дио обећаног повећања зарада изгубе кроз поскупљења прије него што приме прву увећану плату. Институт подсјећа да је још у августу 2025. године јавно покренуо иницијативу за увођење сидрених цијена, а да је Министарству економског развоја у више наврата достављао предлоге и образложења. У септембру 2026. године, у оквиру јавне расправе о измјенама Закона о заштити потрошача, додатно смо предложили конкретна законска рјешења којима би се уредили дефиниција базне цијене, њено обавезно истицање, дигитална доступност цјеновника и надзор над примјеном. Зато захтијевамо да Министарство економског развоја предложена рјешења укључи у измјене Закона о заштити потрошача, Влада их хитно упути Скупштини, а законодавни поступак буде спроведен без непотребног одлагања. Предлажемо да се 1. новембар 2026. године размотри као референтни датум за почетак евидентирања базних цијена, како би се касније могло прецизно пратити њихово кретање током посљедњих мјесеци ове године и почетка примјене „Еуро модела“. Обавезно истицање услиједило би након усвајања потребних прописа. Истовремено, надлежни органи треба да интензивирају надзор над истицањем цијена, оглашавањем снижења и могућим непоштеним пословним праксама. Држава не смије дозволити да се политика повећања зарада претвори у политику повећања цијена. Ако желимо стварни раст животног стандарда, морамо заштитити реалну вриједност зарада, а не само повећавати њихове номиналне износе. Грађанима није довољно обећати колико ће више зарађивати. Једнако је важно колико ће за тај новац моћи да купе“, закључили су у саопштењу.
Извор: РТНК
