Фото: приватна архива
Пише: Стефан Симић
Одгледах неколико предизборних дебата са Аном Брнабић.
И у свакој исто: прича дуже од других, подиже тон, на граници драња.
Понавља Шешељеву фразу упућену Ђинђићу: „Што сте нервозни?“
Тако испада да је она смирена, а саговорници уносе нервозу.
Ана све време тумачи гледаоцима шта су саговорници хтели да кажу.
У јавности је створена толика мржња да, ако о неким темама кажеш нешто супротно, одмах ниси Србин, мрзиш Србију.
Ана им приписује оно што нису рекли, да би их јавност осудила.
Погледа у камеру: „Видите, драги гледаоци, управо сте чули...“
Не дозвољава људима слободно да мисле, него им сугерише шта да мисле и шта су чули.
А нису то чули.
Зна где су рањиви, на којим темама.
Ану не интересује дебата, нити је води, нити гледа саговорнике.
Као што не занима ни Вучића.
Занима је само пропаганда.
Битно је да гледаоци у њеним саговорницима виде непријатеље српског народа.
А где ћеш већег од оног који ти пред очима уништава друштво?
Ана је савршен Вучићев војник. Зато једино њу и шаље — нема кога другог.
Цела СНС машинерија свела се на неколико врхунских манипулатора и војску послушника.
Зар је могуће да са једне стране имамо десетине хиљада најбољих људи у својим областима,
А са друге,
Скоро никога?
Вучић иде сам у кампање.
Нема више иза себе интелектуалце, уметнике, спортисте.
Тачније, има их, али их не жели иза себе док говори, јер буде најгоре у људима.
СНС више нема ниједног човека око кога нису подељена мишљења.
Све што је бранило и брани Вучића постаје карикатура.
Зато што ти не дозвољава да будеш то што јеси.
Да будеш већи од њега или њему раван.
Све очи морају да буду уперене у њега.
Манипулација је достигла ниво на коме му нико више није потребан.
Има новац, медије, залуђен народ.
Из града у град прави своје представе.
Све што вреди одавно је напустило брод.
Ани Брнабић шта год да кажеш, контрааргумент је: „Какви сте ви!“
На пример: „Пала вам је надстрешница.“
Њен одговор: „Да, али ви све време...“
Надстрешница је небитна, као и све друго.
Тема је: „Ви сте лоши, ми смо добри.“
Србија са оваквим вођењем живи испод надстрешнице.
Види се у свим сферама: тера се оно најбоље, а остаје оно што има стомак да буде део таквог режима.
Зато је опасно ако СНС остане на власти: кадар ће му бити још гори и, у људском смислу, покваренији.
Не може друштво да се гради на насилницима, послушницима и бескичмењацима.
Фале хероји.
Где су хероји у СНС-у?
Ко су хероји СНС-а?
Група маскираних бараба која застрашује све око себе.
Ана Брнабић несвесно брани нове надстрешнице, нове нестручне људе, нове Информере…
Аргументација је небитна када браниш зло.
Шта можеш да браниш у атмосфери која је мало-мало па на ивици грађанског рата?
У друштву где је све подељено?
Нису професори блокирали школе и факултете јер им је досадно, него су видели куда то води.
Хтели смо струку, а када нам струка нешто нуди: „Да, али они су овакви, онакви.“
Какви год да су,
Иза њих стоји нешто.
Шта стоји иза Ане Брнабић, осим константног прављења представа?
Као када вам кућу води неко ко уопште не треба да буде ту.
Када уљез глуми домаћина.
Тако се СНС понаша у свим сферама.
„Ми смо неизбежни“, а само су пролазни.
Народ је у малим срединама толико застрашен и уцењен
Да већ дуго има стокхолмски синдром.
Воли свог окупатора.
Са Аном не треба ићи у дебату као што то раде представници студентске листе или поједини из опозиције.
Са Аном треба ући народски.
А за то не фали само искуство, него и улица.
Финој господи то ће можда деловати непристојно, али ако хоћете да промените друштво,
Не можете да допуштате да вас неко константно вређа.
Некад је напад најбоља одбрана.
А то значи: „Ма дајте, молим вас!“
И онда набрајати кога и шта све брани.
Као што она сваку дебату обесмисли,
Тако треба и са њом.
Није тешко, само треба знати.
Извор: ФБ, дозвола аутора
