Фото: приватна архива
Пише: Проф. др Мирјана Куљак
Капетан Ибрахим Траорé стао је пред свој народ и прекинуо тишину која је трајала више од хиљаду година. Говорио је о арапској трговини робљем. Не шапатом. Не у академским радовима. Већ гласно, у телевизијском обраћању нацији коју већином чине муслимани. "Дошли су људи; прво арапско-муслиманска освајања. То је више од хиљаду година ропства у Африци." Није се ту зауставио. Говорио је о мушкарцима који су кастрирани како не би могли имати дјецу.
Рекао је да је посљедња пијаца робља затворена тек 1962. године, у Медини. Ово није напад на ислам. И сам Траорé је муслиман. Ово је напад на хисторијски злочин који је гурнут у заборав, док се о трансатлантској трговини робљем говори свуда. Он изговара оно чега се цијели континент бојао: да су Африку поробила два система, а да је само један од њих дозвољено памтити.
Реакција је услиједила одмах. Државе Заљева биле су бијесне. Неки муслимански вјерски поглавари назвали су то исламофобијом. Али Траорé није завршио. Такођер је најавио да ће Буркина Фасо повући стотине студената који студирају шеријатско право у арапским земљама, упозоравајући да се неки враћају с учењима неспојивим с националном кохезијом. Рекао је да је држава секуларна и да њоме неће управљати никакав вјерски закон – укључујући исламски закон.
Зашто је то важно? Зато што Сахел гори. Џихадистичке групе убијају цивиле, а идеологија коју користе за регрутацију искривљена је верзија исте вјере коју и сам Траорé практицира. Он не криви ислам. Криви радикализам који је увезен, финансиран и ширен изван Африке.
Говорећи отворено о арапској трговини робљем, он руши духовни ауторитет који су страни вјерски поглавари вијековима имали над афричким муслиманима. Током тог говора више пута је поставио једно питање – питање које би требало бити одштампано у сваком афричком школском уџбенику: "Јесмо ли проклети?"
Његов одговор је не. Африка није проклета. Африку су освојила, колонизирала и поробила два различита система. Један са Запада, други с Истока. А једини начин да се та клетва прекине јесте да јој се да име, да се о њој говори и да се више не дозволи да буде ушуткана.
