Фото: Илустрација Пулс јавности
Документа која је Мрежа за афирмацију невладиног сектора (МАНС) објавила још 2019. године указују да је бизнисмен Веселин Баровић имао значајну улогу у преговорима о цијени акција мањинских акционара приликом приватизације Црногорског телекома 2005. године. Како преноси РТЦГ, ријеч је о документацији коришћеној у судском поступку против директора Мађар телекома у Сједињеним Америчким Државама.
Документа су била дио поступка вођеног пред Федералним судом на Менхетну против тројице директора Мађар телекома, због сумњи да су преко четири фиктивна консултантска уговора исплаћивали мито црногорским званичницима.
Кључни доказ је записник са састанка одржаног 12. јануара 2005. године у Подгорици, који је представљен током судског поступка у САД.
Баровић је данас у Вишем суду у Подгорици, у пратњи адвоката Николе Мартиновића, одговарао на питања судије за истрагу. Негирао је учешће у било каквим договорима о продаји Телекома, тврдећи да је Еурофонд своје акције продао преко берзе. Мартиновић је навео да нема индиција да је његов клијент примао или давао мито.
Међутим, према документацији МАНС-а, коју је раније објавио и „Дан“, Мађар телеком је у споразуму са америчким правосуђем признао да су четири спорна уговора са фирмама Фиеста, Сигма, Актива и Роли закључена како би се обезбиједила подршка црногорских званичника за куповину акција мањинских акционара.
На састанку у Подгорици били су Олег Обрадовић, Веселин Баровић из Еурофонда, Дамјан Хоста из Монте Адрије, Тамаш Морваи из Мађар телекома, као и Јоханес Солих и Силвије Радишић из консултантске куће CA IB.
У записнику се наводи да је Баровић имао значајан утицај на фондове ХЛТ, Еурофонд, Атлас фонд и Монета, који су заједно контролисали 15,4 одсто акција, уз могућност обезбјеђивања додатних 17 одсто. То значи да је, према документу, могао утицати на располагање са око 32 одсто акција мањинских акционара.
Баровић и Хоста су, према записнику, процијенили да би акционари прихватили најмање 2,5 евра по акцији, док је Мађар телеком располагао буџетом од 2,2 евра по акцији.
Консултантска кућа CA IB предложила је да разлику од 0,3 евра по акцији плати Влада Црне Горе.
Обрадовић је, према документу, оцијенио да би то могло бити изводљиво, али да мора провјерити са главним доносиоцима одлука у Влади.
Истог дана одржан је и други састанак, на којем су учествовали Обрадовић и Кофлер, директор консултантске фирме која је савјетовала Мађар телеком. У записнику је поновљен предлог да Влада обезбиједи додатних 0,3 евра по акцији.
На крају је реализован управо такав модел: Мађар телеком платио је 2,2 евра по акцији, а Влада је доплатила 0,3 евра. Одлуку о доплати 31. марта 2005. године потписао је тадашњи премијер Мило Ђукановић.
Америчка Комисија за хартије од вриједности (SEC) покренула је крајем 2011. године судски поступак поводом сумњи на корупцију приликом приватизације.
Мило Ђукановић, његова сестра Ана Ђукановић и Веселин Баровић саслушани су ове седмице у оквиру поступка који се односи на приватизацију Телекома.
Специјално државно тужилаштво је у августу 2025. године одбацило кривичну пријаву МАНС-а против Ђукановића, његове сестре и више других особа, уз образложење да је наступила апсолутна застара.
Међутим, кривично ванпретресно вијеће Вишег суда у Подгорици заузело је став да застара није наступила. Врховни суд је потом одбацио жалбу тужилаштва као недозвољену.
Заштитник имовинско-правних интереса државе преузео је кривично гоњење у име Црне Горе, чиме је отворен пут за нова саслушања кључних актера приватизације, више од двије деценије након продаје Телекома.
Извор: РТ ЦГ
