Аутор: Владимир Јовановић
Милан Кнежевић је покушавајући да од војне евиденције Милојка Спајића направи прворазредну политичку аферу, можда отворио много занимљивије питање од онога које је намјеравао да постави. Ако је довољно да је неко био уписан у војну евиденцију Републике Србије да би га прогласили „припадником Војске Србије“, онда би било добро да сазнамо ко се све налази у тој евиденцији.
Јер Србија нема држављане само у Београду, Новом Саду, Нишу или Црној Гори. Србија Косово сматра дијелом своје територије, а међу људима са Косова који имају или су имали држављанство Републике Србије налазе се и Албанци.
Ту Кнежевићева прича постаје много занимљивија. Према прописима Србије, војна обавеза везана је за држављанство Републике Србије. Министарство одбране Србије јасно наводи да војној обавези подлијежу држављани Србије. Увођење у војну евиденцију притом није исто што и професионално или активно служење у Војсци Србије.
Спајић је, док је био држављанин Србије, морао да регулише војну обавезу, односно да буде уведен у војну евиденцију како би могао добити отпуст из држављанства. Али из тога, не произлази да је морао бити активни припадник или члан резервног састава Војске Србије као посебан услов за отпуст.
Још важније, престанком држављанства престаје и основ за војну обавезу. Ако је тако, онда би прича о Спајићу као данашњем „припаднику Војске Србије“ могла имати озбиљан проблем са правном логиком. Али постоји још један, за Кнежевића политички много непријатнији угао.
Косово је деценијама било у правном (неко тврде да је и данас) систему Србије, па је велики број његових становника албанске националности имао документа и држављанство Србије. Ни након проглашења независности Косова 2008. године та веза није једноставно нестала. И данас постоје Албанци са Косова који имају српско држављанство или користе документа Републике Србије.
Ако је сама евиденција довољна да се Спајић прогласи „припадником Војске Србије“, онда би иста логика морала важити и за друге бивше држављане Србије. То би отворило могућност да се у војним евиденцијама Србије и данас потенцијално налази велики број Албанаца са Косова који су добили отпуст уколико њихови подаци нијесу брисани након престанка држављанства.
А ако су они који су у међувремену добили отпуст из држављанства и даље формално евидентирани као војни обвезници, онда проблем нема Милојко Спајић – проблем има Република Србија и они који њој служе.
И ту долазимо до парадокса који Кнежевић не помиње. Док у Подгорици од Спајићевог некадашњег уписа у војну евиденцију прави питање државне лојалности, остаје без одговора много занимљивије питање: ако војна евиденција Србије не прати престанак држављанства, колико се бивших држављана Србије са Косова – међу њима и Албанаца – и данас налази у њеним регистрима?
А Кнежевић, који Косово готово без изузетка ставља међу најважније политичке теме, могао би управо од Београда да затражи одговор. Ко је све у војној евиденцији Србије и како је могуће да се у њој евентуално налазе људи који више нијесу држављани Србије, већ грађани државе чију независност Србија не признаје?
Одговор на то питање можда би био много занимљивији од конференције за новинаре о Спајићу.
Извор: Портал Зета
