Фото: јавно добро (Public Domain)
13. октобра 1784. године, у Сремским Карловцима хиротонисан је Петар I Петровић Његош, касније познат као Свети Петар Цетињски, једна од најзначајнијих духовних и историјских личности Црне Горе.
Хиротонија је обављена у саборној цркви Светог Николе, а предводио ју је карловачки митрополит Мојсије Путник, уз учешће других архијереја. Овим чином Петар I постао је митрополит црногорски, скендеријски и приморски.
На чело Црне Горе дошао је у времену племенских подјела, унутрашњих сукоба и сталних опасности од Османског царства. Током своје дугогодишње управе настојао је да помири завађена племена, учврсти народно јединство и успостави правни поредак.
Посебан значај имао је његов рад на доношењу Законика општег црногорског и брдског, као и побједе над војском Махмут-паше Бушатлије на Мартинићима и Крусима 1796. године.
Петар I Петровић Његош преминуо је 1830. године на Цетињу. Српска православна црква прославља га као Светог Петра Цетињског, а његове мошти почивају у Цетињском манастиру.
Његово насљеђе остало је трајно повезано са духовним животом, борбом за слободу и стварањем темеља црногорске државности.
Извор: Часопис „Богословље“ (1975), Андрићев институт; приредила редакција „Пулса јавности“.
