Фото: РТЦГ
Заштитница имовинско-правних интереса Црне Горе Бојана Ћировић казала је да се у поступку поводом афере „Телеком“ не може унапријед тврдити да су спорни мејлови фалсификовани, али ни да су аутентични, већ ће то бити утврђено форензичким вјештачењем. Она је поручила да мејлови нијесу кључни доказ, да се доказне радње настављају и да је, након преузимања кривичног гоњења, неопходно спровести још низ радњи прије евентуалног подизања оптужнице.
Ћировић је, одговарајући на питања новинара након данашњег рочишта, истакла да се кривични поступак води у судници, а не пред камерама, те да доказе није примјерено коментарисати у јавности док је поступак у току.
„Судница је мјесто гдје се води поступак. То није пред камерама. С обзиром на постављена питања која смо доставили суду за осумњичене, било је јасно да неће да одговарају на питања. Неки су износили своју одбрану на начин како су они сматрали, на шта апсолутно имају право, док су се одређени, као што смо видјели, бранили ћутањем“, казала је Ћировић.
Говорећи о својој улози у поступку, нагласила је да су надлежности заштитника имовинско-правних интереса јасно прописане законом.
„Сва права која има оштећени у кривичном поступку има и држава кад је оштећена кривичним дјелом, па и да преузме кривично гоњење кад одустане државни тужилац. А то ради преко свог јединог законског заступника, заштитника имовинско-правних интереса Црне Горе“, појаснила је Ћировић.
Одбацила је и наводе да је поступак политички мотивисан, оцјењујући да се таквим тврдњама скреће пажња са кривичног поступка.
„Што се тиче навода да је у питању политички прогон, то је једна флоскула која се користи у посљедње вријеме у оваквим и сличним ситуацијама да би се скренула пажња“, рекла је Ћировић.
Аутентичност мејлова биће предмет форензичког вјештачења
Коментаришући тврдње адвоката Николе Мартиновића, браниоца Олега Обрадовића, да су мејлови који су се појавили у јавности фалсификовани, Ћировић је казала да је то став одбране, који тек треба провјерити.
„То је став одбране. Они имају право да се бране на начин како сматрају. Ја опет кажем да то не може да се износи из суднице и да се коментарише пред медијима. Ово је истражни поступак у току, доказне радње се предузимају. Само неке од њих су саслушања осумњичених“, навела је Ћировић.
Нагласила је да се у овој фази поступка не може доносити коначан закључак о вјеродостојности спорних докумената.
„Мејл као мејл нити је кључни доказ, нити можемо да тврдимо да је фалсификован, а ни да није фалсификован. То ће бити предмет форензичких вјештачења“, казала је Ћировић.
Према њеним ријечима, надлежни ће провјерити доказе кроз одговарајуће поступке вјештачења, а не на основу јавних тврдњи.
„Све ће то бити провјерено у одговарајућим вјештачењима и на одговарајући начин, а не причом и тврдњама, простим дијељењем скриншота овог мејла. Видјели сте и ви, недјељу дана су се вртјели не овај, него десет других мејлова. Зна се на који начин се провјерава јесу ли аутентични“, истакла је Ћировић.
На питање како је дошла до спорног мејла, није жељела да износи детаље.
„Не морам сада пред медијима да износим начин на који се дошло до мејла. Не морам да користим само оно што је у списима Специјалног тужилаштва и суда који су досад прибављени. Апсолутно могу да користим све што сматрам корисним и цјелисходним за овај поступак“, рекла је Ћировић.
Појаснила је да ће се докази за које се утврди да су ваљани користити у даљем току поступка, док ће они који не испуњавају законске услове бити изузети из списа.
Извор: РТВ ПГ, наставак текста на линку
