Фото: screenshot YouTube @Острог Тв Студио
Пише: Тихомир Бурзановић
Дијалошка трибина у Подгорици „Наше јаме и наше ране“ отворила важно питање историјске правде, достојанства невиних жртава и одговорности државе да открије, истражи и обиљежи мјеста страдања. Суочавање са прошлошћу није препрека европском путу Црне Горе, већ један од његових важних испита.
Постоје ране које вријеме не може да зацијели, нарочито онда када су прекривене ћутањем, заборавом и идеолошким подјелама. Јаме у Црној Гори, у којима су током Другог свјетског рата и у послијератном периоду страдали бројни људи, нису само мјеста трагичних историјских догађаја. Оне су и опомена садашњим генерацијама да ниједна идеологија, политичка побједа или револуционарни циљ не могу бити оправдање за одузимање невиних људских живота.
Управо зато је дијалошка трибина „Наше јаме и наше ране“, одржана 10. новембра у сали Парохијског дома Цркве Светог Ђорђа под Горицом у Подгорици, значајнија од једног јавног разговора о историји. Она представља важан покушај да се једна од најосјетљивијих тема црногорског друштва изведе изван оквира политичких обрачуна и постави у простор дијалога, људског достојанства и институционалне одговорности.
О овој теми говорили су др Будимир Алексић, потпредсједник Владе Црне Горе, мр Момо Копривица, потпредсједник Владе, и Саша Зековић, активиста за људска права и политике сјећања. Домаћин трибине био је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.
Јаме које чувају неиспричану историју
Историја Црне Горе из периода Другог свјетског рата и непосредног послијератног времена обиљежена је дубоким трагедијама, страдањима и идеолошким обрачунима. У том историјском мозаику посебно мјесто заузимају прикривена мјеста страдања, јаме и масовне гробнице, чија судбина ни до данас није у потпуности расвијетљена.
Многе породице деценијама су живјеле без одговора на питање гдје су завршили њихови најближи. Без гроба, без имена на споменику, без могућности да запале свијећу и достојанствено обиљеже мјесто почивања својих предака.
У јавности се помињу бројна стратишта широм Црне Горе, међу којима су јаме на подручју Берана и Бијелог Поља, јама Котор код Никшића, као и стратишта у околини Грахова. За свако од ових мјеста неопходно је систематично прикупити документацију, историјска свједочанства и материјалне доказе, како би се утврдили идентитет жртава, околности страдања и одговорност за злочине.
Посебно је значајан случај јаме Котор код Никшића, за коју су годинама изношена свједочења и подаци о страдању великог броја људи. Ово мјесто постало је и предмет институционалног поступања, што показује да питање прикривених гробница мора бити дио систематског рада надлежних државних органа.
Судбина ових мјеста не може се рјешавати на основу претпоставки, политичких интерпретација или породичних подјела. Потребни су стручна истраживања, архивска грађа, форензичке анализе и независан приступ историчара и других компетентних професионалаца. Али једно мора бити изнад свега: право сваке невине жртве на име, истину и достојанствен гроб.
Алексић: Ниједна невина жртва не смије остати без имена и гроба
Потпредсједник Владе Црне Горе др Будимир Алексић указао је на то да је историја Црне Горе из периода Другог свјетског рата оптерећена бројним стратиштима на којима су људи страдали као жртве тоталитарне комунистичке идеологије.
Он је нагласио да Црна Гора, на свом путу ка Европској унији, треба да прихвати европске стандарде и усвоји одговарајуће декларације и резолуције којима се осуђују злочини тоталитарних и ауторитарних режима. Посебно је истакао да ниједна невина жртва тоталитарних режима не смије остати без имена и гроба.
Алексић је указао и на недосљедност у односу према различитим категоријама страдалих, подсјећајући да је у Црној Гори било иницијатива за достојанствену сахрану њемачких војника из Другог свјетског рата, док се истовремено оспоравају или отежавају активности посвећене обиљежавању мјеста страдања невиних жртава комунистичких злочина.
Као један од важних корака предложио је формирање владине комисије која би се систематски бавила истраживањем мјеста страдања, прикупљањем документације и предлагањем мјера за њихово достојанствено обиљежавање. То би био конкретан помак од јавних расправа ка институционалном рјешавању проблема.
Копривица: Суочавање са прошлошћу је питање европских вриједности
Потпредсједник Владе мр Момо Копривица оцијенио је да је Црна Гора међу земљама које су најмање одмакле у институционалном суочавању са злочинима ауторитарних и тоталитарних режима. Нагласио је да осуда злочина није монопол било које политичке партије или идеолошке групације, већ обавеза читавог друштва. Њен смисао није продубљивање подјела, већ изградња система вриједности у којем се злочини препознају, осуђују и никада више не оправдавају.
Посебно је нагласио да је необиљежавање мјеста злочина питање владавине права и европских вриједности. Европски парламент је кроз своје резолуције из 2009, 2019. и 2024. године посебно указивао на значај европског историјског памћења, осуде тоталитарних злочина, поштовања жртава и очувања историјских чињеница.
Копривица је поручио да је за рјешавање овог питања неопходно укључити све релевантне институције, историчаре, стручњаке и активисте за људска права. Такође је указао на потребу доношења декларације којом би се јасно потврдило да нема помирења без сјећања, али ни сјећања без поштовања антифашистичке традиције Црне Горе. То је важна порука: историјско памћење не смије бити селективно, нити смије постати средство за нове политичке подјеле.
Зековић: Истина без ревизионизма и без идеолошких окова
Активиста за људска права и политике сјећања Саша Зековић указао је на то да Црна Гора још није у довољној мјери спремна да се суочи са злочинима тоталитарних режима. Према његовим ријечима, однос према невиним жртвама мора се ослободити идеолошких напетости и политичких калкулација. Инсистирање на истраживању злочина не представља ревизионизам, као што ни осуда злочина не значи одбацивање антифашизма.
Посебно је важно његово упозорење да друштво мора изградити здрав однос према прошлости, без прекрајања историјских чињеница и без оправдавања било чијих злочина.
Отварање архива, утврђивање чињеница и истраживање прикривених гробница представљају неопходне предуслове за истинско суочавање са прошлошћу. У том процесу Европска комисија и Европски парламент могу бити важни партнери, кроз размјену искустава и сарадњу са институцијама које се баве историјским памћењем.
Европска Црна Гора мора имати снаге да погледа у своју прошлост
Црна Гора се налази у важном периоду европских интеграција. Као најнапреднија држава кандидат за чланство у Европској унији, са реалном амбицијом да постане наредна чланица европске породице, она има прилику да покаже да европске вриједности нијесу само питање преговарачких поглавља, економских реформи и политичких декларација. Оне подразумијевају и однос према човјеку, његовим правима, достојанству и памћењу.
Европа није изграђена на забораву, већ на способности друштава да препознају и осуде злочине, без обзира на то ко их је починио и у име које идеологије.
Управо зато је важно да Црна Гора у овом процесу не тражи политичке побједнике и поражене, већ истину и правду за жртве. Неопходно је да држава направи конкретан искорак: формира независну и стручно утемељену комисију за истраживање мјеста страдања, отвори доступне архиве, прикупи свједочанства, спроведе форензичка истраживања и обезбиједи достојанствено обиљежавање гробница. У тај процес морају бити укључени историчари, форензичари, правници, представници институција, организације за људска права и породице страдалих. То не смије бити пројекат једне владе, једне партије или једне генерације. То мора постати трајна обавеза државе.
Нема помирења без истине, ни будућности без сјећања
Дијалошка трибина „Наше јаме и наше ране“ послала је поруку која заслужује да постане дио ширег друштвеног договора: право на сјећање припада свима, а достојанство сваке невине жртве мора бити изнад политичких и идеолошких разлика. Ниједна јама не смије бити предмет заборава, ниједна породица не смије бити остављена без одговора, а ниједан злочин не смије бити оправдаван политичким циљевима. Истовремено, историјска истина мора се утврђивати одговорно, на основу чињеница и стручних истраживања, без ревизионизма и без негирања антифашистичке традиције Црне Горе.
Суочавање са прошлошћу није окретање уназад. То је предуслов да друштво престане да живи у насљеђу неразријешених сукоба и да будућност гради на истини, правди и међусобном поштовању.
Зато порука са ове трибине треба да буде јасна: не тражимо нове подјеле, већ истину; не тражимо освету, већ правду; не тражимо ревизију историје, већ право да свака невина жртва добије име, гроб и достојанствено мјесто у нашем колективном памћењу.
Јер европска Црна Гора не може бити изграђена на прећуткивању сопствених рана. Она мора имати снаге да их препозна, именује и достојанствено зацијели. А први корак ка томе јесте да престанемо да ћутимо над нашим јамама и нашим ранама.
Извор: Српска 24
