Стварна слика црногорског туризма далеко је од идеалне, иако овогодишња љетња сезона по појединим параметрима биљежи квалитетне резултате и задовољавајући промет током шпица.
Највећи ударни талас на економску одрживост ове гране манифестује се кроз чињеницу да је Црна Гора изгубила традиционално најважнија, високоплатежна источна тржишта, а прије свега руске туристе. Одлука државе да прекине директне авио-линије и уведе стриктни визни режим за држављане Руске Федерације, без претходно обезбијеђеног прелазног периода или адекватне алтернативе, нанијела је директну и тешко надокнадиву штету домаћој туристичкој привреди.
Аналитичар Давор Докић сматра да се економски потенцијал државе губи у административним препрекама, саобраћајним гужвама и занемаривању струке. Он истиче да су управо гости из Русије, уз оне са Блиског истока и из Скандинавије, стварали атмосферу у којој је сектор остваривао значајну зараду, док је њихово одсуство девастирало могућност дугорочног развоја.
– На сваки начин покушавамо да откинемо ту дебелу грану на којој сједимо. Умјесто да смо дипломатски тражили прелазни период и заштитили интересе државе која живи од туризма, ми се нисмо огласили. А гости из Србије, упркос свему, и даље долазе јер су везани за ове просторе – рекао је Докић за „Дан“.
Он наглашава да су гости из Русије на дневном нивоу остављали око 600 долара, док туристи који данас масовно долазе кроз јефтине авио-аранжмане троше свега око 80 долара дневно. Према његовим ријечима, отварање булевара према Будви јесте позитиван корак у путној мрежи, али су традиционални комунални и саобраћајни проблеми у приморским општинама остали на нивоу каменог доба.
Посебно критична тачка је међународни аеродром у Тивту, који представља први и посљедњи контакт гостију са Црном Гором.
– Ако на 40 степени чекате четири сата испред аеродромске зграде у Тивту, у хаосу и катастрофи, не можете дати позитивну оцјену Црној Гори као дестинацији. То је рак-рана нашег туризма. Локалне самоуправе и државни системи слабо се сналазе у реализацији капиталних пројеката, док се транзитни хаос током љетњих мјесеци претвара у ноћну мору за путнике и комплетну привреду – указује Докић.
Он сматра да је шанса за излазак из кризе у планском пројектовању нових, потпуно неизграђених дестинација попут Буљарице, гђе се могу саградити високолуксузни капацитети, као и у чињеници да је поновно отварање Светог Стефана вратило препознатљиви свјетски бренд нашем приморју.
Радуловић: Надлежни бјеже од одговорности
На штетност неодговорног односа према туристичком сектору недавно је упозорио и познати црногорски хотелијер Жарко Радуловић. Он је у разговору за „Дан“ истакао да туристички радници и хотелијери нису криви за хаос у инфраструктури и такси превозу, већ да је то искључива одговорност државних институција. Радуловић је поручио да држава мора преузети улогу одговорног директора у својој фирми, умјесто што сви надлежни константно бјеже од одговорности и пребацују кривицу на друге, док се кључне одлуке не доносе. Он је истакао да је туризам софистицирана ђелатност која захтијева визију и озбиљност.
И познати угоститељ Илија Арменко сматра да је систем тотално подбацио и да је Црна Гора због неодговорне политике постала дестинација такозваног социјалног туризма. Он истиче да прекид односа са источном Европом и драстичан пад броја руских гостију за последицу имају празне луксузне апартмане и неспособност да се привуче клијентела која, зависно од понуде, заиста оставља новац.
– Ми смо отјерали руске туристе, а сад ћемо отјерати и то мало што је остало увођењем виза, умјесто да смо били мудри и дипломатски тражили прелазни период или подршку Европске уније. Овако смо остали без директних летова и довели клијентелу која нема новца. Постали смо дестинација социјалног туризма, гђе се издаје кревет за десет или двадесет еура, а од тога нема зараде. Сви у свијету броје паре, а наша надлежна министарства замазују очи јавности тако што броји само главе – јасан је Арменко.
Извор: Бизнис
