Фото: Кабинет предсједника
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић обратио се предсједнику Владе Милојку Спајићу, затраживши свеобухватну анализу фискалних и економских ефеката „Еуро модела“, процјену његовог утицаја на пензиони систем и обнављање социјалног дијалога. Како су нагласили у Кабинету предсједника, Милатовић подржава повећање животног стандарда, али сматра да то мора да почива на одговорним економским одлукама, поузданим анализама и дијалогу са социјалним партнерима.
Како је нагласио Милатовић у обраћању премијеру, у овој фази приступног процеса, од посебног је значаја да напредак Црне Горе буде праћен јачањем институција, квалитетним и одговорним јавним политикама и досљедним испуњавањем преузетих обавеза према Европској унији.
"Циљ унапређења животног стандарда грађана и повећања зарада је охрабрујући и друштвено пожељан. Међутим, с обзиром на то да реформе оваквог обима и значаја морају бити засноване на поузданим фискалним и економским анализама, претходној стручној и институционалној провјери, као и на инклузивном процесу консултација, досадашњи начин припреме и утврђивања овог модела отвара питања на која јавност очекује одговоре. Указујем да пакет законских мјера није праћен јавно доступном процјеном фискалног утицаја, нити свеобухватним вишегодишњим пројекцијама које би обухватиле државни буџет, Фонд пензијског и инвалидског осигурања и буџете јединица локалне самоуправе", наводи Милатовић.
Како наводи, реформа оваквих размјера не би смјела бити спроведена без детаљног одговора на питање како ће бити финансирана и на који начин ће се обезбиједити дугорочна одрживост јавних финансија.
Такође, грађанима није представљена ни одговарајућа економска анализа, која се између осталог односи на утицај мјера на конкурентност наше економије, раст цијена и тржиште рада. Стога, јавност не може на одговарајући начин сагледати трошкове, ризике и дистрибутивне посљедице предложених мјера. Посебно забрињава чињеница да Министарство финансија није подржало утврђени пакет, а да Фискални савјет до сада није дао своје законом обавезујуће мишљење о утврђеном пакету мјера.
Истовремено, „Еуро модел“ није препознат у кључним фискалним и економским документима Црне Горе, укључујући Фискалну стратегију, Програм економских реформи и Програм реформе управљања јавним финансијама, што отвара питање поузданости економских и фискалних информација које Црна Гора доставља Европској унији.
"Посебно забрињавајуће су могуће посљедице потпуног укидања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање, имајући у виду да то суштински мијења постојећи модел финансирања пензија, као и економску природу самог система. Таква промјена представљала би темељно реструктурирање система пензијског финансирања и отворила важна питања у погледу дугорочне институционалне и финансијске архитектуре пензијског система, укључујући однос између стечених пензијских права, начина њиховог финансирања и одговорности државе да гарантује редовну исплату пензија. Прије доношења било какве одлуке која подразумијева овако значајну структурну промјену, Влада би морала обезбиједити израду и јавно објављивање свеобухватне, независне и дугорочне актуарске процјене одрживости пензијског система", наглашава Милатовић.
Озбиљна питања, какао наводи, отвара и начин на који су припремљене и утврђене предложене мјере, посебно у погледу квалитета социјалног дијалога и консултација са заинтересованим странама.
"Као што знате, реформе оваквог обима захтијевају инклузиван процес одлучивања. Консултације са социјалним партнерима нијесу само питање добре административне праксе, већ и уставна обавеза и важан предуслов легитимности, квалитета и дугорочне одрживости реформи. Изостанак суштинских консултација тешко је помирити са принципима социјалног дијалога, партиципативног креирања јавних политика и институционалне одговорности које Црна Гора треба додатно да оснажи у процесу приступања Европској унији. Све наведено потребно је сагледати и у контексту обавеза које је Црна Гора преузела у области одговорног економског управљања. Посебно истичем да се напредак Црне Горе на европском путу, поред формалног испуњавања мјерила и усвајања закона, мора потврђивати квалитетом јавних политика, дјелотворношћу институција и досљедном примјеном стратешких опредјелјенја у конкретним одлукама Владе", истиче предсједник.
Милатовић предлаже да Влада предузме сљедеће кораке: објављивање свеобухватне процјене фискалног утицаја „Еуро модела“ и пратеће економске анализе као и израду независне дугорочне актуарске процјене пензијског система.
"Потребно је обезбиједити израду и објављивање свеобухватне актуарске процјене пензијског система у сценарију потпуног укидања доприноса за пензијско и инвалидско осигурање. Ова процјена мора бити предмет стручне и јавне расправе прије било какве законске промјене којом би се укинули постојећи извори прихода за финансирање пензијског система", наглашава он.
Додаје и да је потребно обнављање социјалног дијалога, укључујући Унију послодаваца Црне Горе, Привредну комору Црне Горе, репрезентативне синдикалне организације и Заједницу општина Црне Горе, како би се обезбиједило да коначна законска рјешења буду резултат инклузивног процеса и уважавања различитих друштвених и економских интереса.
"Неопходно је обезбиједити да предложене реформе буду финансијски одрживе, институционално утемељене и засноване на поузданим анализама. Одлуке чије ће се посљедице осјећати далеко изван мандата актуелне Владе захтијевају посебну одговорност, транспарентност и поштовање институционалних процедура. Увјерен сам да нам је заједнички циљ унапређење животног стандарда грађана уз очување стабилности јавних финансија и дугорочне одрживости економског система Црне Горе”, поручио је Милатовић.
Извор: РТЦГ
