Фото: Илустрација Пулс јавности (АИ)
- октобар 1941. године – дан који је остао уписан међу најтрагичније странице српске историје.
Прије 85 година, у октобру 1941. године, Крагујевац је постао поприште једног од најстрашнијих злочина нацистичке окупације Србије. Њемачки војници стријељали су хиљаде недужних цивила, међу којима су били ученици, професори, радници и дјеца.
Био је то злочин који је превазишао границе једног града и постао симбол страдања невиних, али и опомена човјечанству шта се дешава када мржња и сила постану закон.
У знак одмазде због губитака које су претрпјеле у борбама са устаницима, њемачке окупационе снаге спровеле су масовна хапшења и стријељања становништва Крагујевца и околних мјеста.
Међу жртвама су били и крагујевачки ђаци, одведени из школских клупа у смрт. Њихово страдање постало је један од најпотреснијих симбола Другог свјетског рата на простору Србије.
Према истраживањима историчара Станише Бркића, некадашњег кустоса музеја у Шумарицама, током тродневног злочина, од 19. до 21. октобра, стријељано је 2.796 људи. Деценијама након рата у јавности се помињала бројка од око 7.000 жртава, али су каснија истраживања омогућила прецизније утврђивање њиховог броја и идентитета.
На мјесту страдања данас се налази Спомен-парк „Крагујевачки октобар“, са чувеним Спомеником стријељаним ђацима и професорима, који трајно подсјећа на невине животе прекинуте нацистичким мецима.
Крагујевачка трагедија остала је овјековјечена и у пјесми „Крвава бајка“ Десанке Максимовић, једном од најпотреснијих књижевних свједочанстава о страдању дјеце у рату.
Осамдесет пет година касније, Крагујевац нас подсјећа да иза сваког броја стоји једно име, једна породица и један прекинути живот.
Јер заборав жртава био би још једна неправда према онима који нису добили прилику да одрасту, живе и сањају.
