ФОТО: УГЦ (интервју Побједа)
Треба прво добро анализирати који су били проблеми у досадашњим односима Србије и Црне Горе и учинити све да се ти односи подигну на највиши могући ниво. Нема никаквог смисла да имамо неке форме сарадње са другим сусједним државама које су на вишем степену.Такође, био бих веома срећан када би и са црногорске стране било исто - да форме сарадње које постоје са другим сусједним државама буду најмање такве, ако не и боље са Србијом, каже у интервјуу за Побједу др Дејан Шошкић, професор на Економском факултету Универзитета у Београду и кандидат на Студентској листи.
Истиче да вјерује да ће Србија постати фактор стабилности и прогреса у региону.
ПОБЈЕДА: Регионални односи су лоши и због политике које је водио Београд, на који начин их треба уредити?
ШОШКИЋ: Србија треба да буде конструктивни члан у региону и Европи, да се понаша као демократска држава која поштује људска и грађанска права и промотор развоја институција у региону. Очекујем да ће се Србија из статуса у којем је била фактор који је дестабилизирао одређене земље у нашем суседству окренути много одговорнијој и добросуседској политици која почива на интересима региона у целини и на сарадњи. Верујем да ће Србија постати фактор стабилности и прогреса у региону.
ПОБЈЕДА: Новац из буџета Србије је одлазио и у Црну Гору разним удружењима и групама која се „боре за права Срба“. Хоће ли се наставити новчана подршка?
ШОШКИЋ: Одговарајући ниво подршке мањинским заједницама у другим државама је уобичајена пракса коју спроводи велики број држава. Оно што не би требало да буде случај јесте да се таква врста подршке претвара у финансирање политичке нестабилности у суседним државама. Дакле, далеко од тога. Али заштита културног наслеђа и афирмација културе мањинских заједница је европска тековина коју нема разлога да не подржавају све земље у региону – то је природно поступање. У Србији постоје мањинске заједнице које добијају подршку од матичних држава што је нормална и корисна ствар, јер сви треба да буду равноправни пред законом али и да имају и право да одржавају своју националну традицију и културу, без обзира што не живе у матичној држави. Ту би требало да се граде мостови сарадње, а не мостови неразумевања, али наравно таква подршка не би смела да буде злоупотребљена на било који начин нити да има негативне последице на државу у којој национална мањина живи.
ПОБЈЕДА: Хоће ли се преиспитивати гдје је из буџета Србије одлазио новац у Црну Гору?
ШОШКИЋ: Свако министарство ће радити по закону и бити одговорно да преиспита како су трошена средства. Министарства Србије која су била највише инволвирана у тим пословима имаће свој део задатка.
ПОБЈЕДА: Поријеклом сте из Црне Горе, Ваша породица је дала велики допринос њеном друштвеном развоју: Ваш отац је био председник ЦАНУ, предсједник Председништва Црне Горе од 1984. до 1985. године, стриц је био главни и одговорни уредник Побједе и предсједник Скупштине Црне Горе четири године 70-их година. Ви сте каријеру градили у Србији, на који начин ћете допринијети прво релаксацкији а затим и побољшању односа Србије са Црном Гором?
ШОШКИЋ: Рођен сам у Београду, у Црној Гори сам проводио пуно времена, имам јаку везу са њом и родбинске и пријатељске односе који су изузетно развијени. Мени је најприродније да Црна Гора и Србија имају највише могуће односе пријатељства и сарадње и разумевања, вероватно можда и за нијансу више у односу на неке друге суседне државе.
ПОБЈЕДА: На којем пољу могу прво да отопле односи?
ШОШКИЋ: Треба прво добро проанализирати који су били проблеми у досадашњим односима и учинити све да се ти односи подигну на највиши могући ниво. Нема никаквог смисла да имамо неке форме сарадње са другим суседним државама које су на вишем степену односа у односу на Црну Гору. Такође, био бих веома сретан када би и са црногорске стране било исто да форме сарадње које постоје са другим суседним државама буду најмање такве ако не и боље са Србијом.
ПОБЈЕДА: У посљедњих 14 година власт нас је увјеравала да смо најбољи у региону у економији „економски тигар“, због корупције је пала надстрешница која је убила 16 људи у Новом Саду и изазвала студенски бунт који је довео до смјене режима. Вучић је дошао на власт причом о борби против корупције – што се догодило са том причом?
ШОШКИЋ: Од стране дотичног којег сте споменули и других високих званичника и политичке структуре у последњих 14 година грађани су били затрпани апсолутним неистинама у вези са многим стварима укључујући и ове које сте поменули.
Србија није никаква динамична привреда. Од 2012. до данас она је имала просечну стопу раста око 2,4 одсто што је спорије од стопа раста у централној и источној Европи… Дакле, нема говора о некаквом динамичном привредном расту Србије у последњих 14 година. Србија је данас у неупоредиво горем стању институционалног развоја, владавине права, демократије, слободе информисања, слободе гласања, поштовање грађанских и људских права него икада у својој историји. То су грађани осетили и кроз живот у Србији али су то уочиле и међународне институције које се баве посматрањем институционалног развоја, перцепцијом корупције, прањем новца и финансирањем тероризма и других параметара које чине институционално окружење у свакој земљи.
ПОБЈЕДА: Што нова влада Србије треба одмах по формирану да уради у економији? Да ли бисте прихватили мјесто премијера Србије?
ШОШКИЋ: Нова влада Србије треба да спроводи план Студентске листе (СЛ) који врло јасно каже: престати са злоупотребом јавних предузећа, увести систем који ће се – не борити, него спречити корупцију, транспарентност свих јавних уговора, треба смањи трошење засновано на нелегалним корупционим пословима који су растакали буџет Србије последњих десетак и више година. Са друге стране треба поправити приходну страну кроз међупореску дисциплину и одсуство било каквог привилегованог положаја било ког дужника.
Затим, финансијска консолидација буџета, јачање способности Србије да редовно измирује обавезе. Тај принцип је важан и делотворан и препознат од стране међународних финасијских институција јер победом СЛ одмах је реаговало међународно финансијко тржиште и пале су каматне стопе на јавни дуг Србије на међународном тржишту. То је јако добра вест јер међународно тржиште препознаје квалитет.
Економска политика коју предлаже СЛ је много више инвестирања у знање, науку, образовање, истраживање, повезивање, развој института и привреде и примена знања у свим областима да би се поправила конкурентна способност наше привреде и да би Србија могла да обезбеди и екстерну избалансирану позицију у односима са иностранством која се мери дефицитом у текућем делу платног биланса који је у случају Србије још хронично присутан на релативно високом нивоу.
Иначе СЛ ће ускоро изаћи са предлогом за извршне органе власти премијера и министре. То је демократски процес и треба сачекати њихове предлоге, одлуке и нормалан законски поступак који води прво верификацији мандата у парламенту а након тога и избору Владе Србије.
ПОБЈЕДА: Изграђени су ауто-путеви у Србији али у сваком граду су велике рупе на коловозу због којих можете разлупати ауто. Зашто је било лакше направити ауто-пут него одржавати постојеће путеве?
ШОШКИЋ: Не само да изграђени ауто-путеви, него и нове зграде три ковид болнице са скупоценом опремом. Дакле, тамо где има простора за корупцију Србија је издвајала велика средства укључујући и EXPO, градњу стадиона и сличне пројекте. То је појава која је уочена давних година у земљама које су биле захваћене системском корупцијом: земље трећег света су добијале значајне кредите 70-их и 80-их година а касније се видело да је само порастао јавни дуг без опоравка њихове способности генерисања нових вредности и без привредног раста.
Новац је трошен на нетранспарентан коруптивни начин и те земље су завршавале са знатно већим нивоом јавног дуга без поправљања економске ситуације. Нажалост, нешто врло слично препознајемо и у политичкој структури која је владала у Србији претходних година и у стању наших јавних финансија које су оптерећене са 28 милијарди евра дуга у односу на 2012. годину када је ова политичка структура преузела власт.
ПОБЈЕДА: Што ће бити са пројектом EXPO?
ШОШКИЋ: СЛ се залаже за поштовање свих међународних уговора али такође задржава се и право ревидирања односно темељне анализе и корекције у преговорима са другом уговорном страном и где год је могуће да се заштити интерес државе. Ревидирање уговора треба да открије и услове под којима су потписивани и да да потенцијални материјал надлежним истражним органима за одговорна лица која су сачињавала уговоре на штетан начин по државу и пореске обвезнике.
ПОБЈЕДА: Да ли то значи да ће се одржати та изложба или не?
ШОШКИЋ: То зависи од доста фактора који нису у надлежности СЛ. Ми не знамо какво је стање тог пројекта по питању изграђености објеката и то не зависи од воље СЛ.
СЛ ће поштовати све обавезе и трудиће се и да пред међународном заједницом поштује све преузете обавезе што би укључивало и тај пројекат уколико је урађено све што је било потребно и планирано, али још немамо довољно информација о реализацији и статусу тог пројекта.
Извор: Побједа — интервју са др Дејаном Шошкићем, 1. новембар 2026. године.
