Фото: ПЕС
Премијер Црне Горе Милојко Спајић поручио је током премијерског сата у Скупштини да је дошло ново вријеме за односе Црне Горе и Србије и да је Влада спремна да са новом влашћу у Београду гради сарадњу какву грађани двије државе заслужују.
Спајић је позвао тужиоце и историчаре да детаљно испитају ратна дешавања деведесетих година, укључујући такозвани „рат за мир“, како би се утврдила командна одговорност оних који су људе слали на ратишта.
Премијерски сат обиљежиле су и оштре полемике о пензијама, инфлацији, односима са Хрватском, као и жесток вербални сукоб посланика Покрета Европа сад (ПЕС) и лидера Демократске народне партије (ДНП) Милана Кнежевића.
Спајић: Са побједницима избора у Србији градити нове односе
Одговарајући на питање шефа Клуба посланика ПЕС-а Василија Чарапића о односима са сусједним државама, Спајић је казао да Црна Гора, као најмања држава на Балкану, има посебну обавезу да води рачуна о добросусједским односима.
Он је истакао да Црна Гора више не треба да буде друштво идентитетских подјела, већ грађанска држава у којој свако може слободно да изрази своју припадност.
„Наша држава нема идентитетску већину, можда је једина у Европи која нема идентитетску већину. Наша држава је дуго времена била друштво подјела. Сјећате се времена када су пописи били питање бити или не бити, сјећате се времена када је било тешко одговорити на једно статистичко питање. Сада је све другачије“, казао је Спајић.
Говорећи о Србији, премијер је нагласио да је Влада од почетка мандата била спремна за сарадњу на највишем нивоу, али да за то није било прилике.
„Радујемо се изјавама које чујемо од Студентске листе, од побједника, да је дошло ново вријеме за односе Црне Горе и Србије. И ми сматрамо да је дошло ново вријеме за те односе и са радошћу и великим задовољством ћемо приступити стварању климе и односа какве народи Црне Горе и Србије заслужују“, поручио је Спајић.
Живковић: Више од 80.000 пензионера прима пензију испод просјека
Предсједник Демократске партије социјалиста (ДПС) Данијел Живковић питао је премијера шта Влада намјерава да предузме поводом, како је навео, урушавања животног стандарда пензионера.
Живковић је казао да 50.000 пензионера живи са 456 евра, док више од 80.000 прима пензију испод просјека.
Он је затражио одговор на питање да ли ће Влада подржати предлог ДПС-а о линеарном повећању пензија од 30 одсто.
Спајић је одговорио да је Еуро модел најбољи одговор на критике опозиције, најављујући поновни раст пензија кроз усклађивање са растом зарада.
„Кроз спровођење Еуро модела обезбиједићемо поновни раст пензија кроз усклађивање са растом зарада, као и заштиту стандарда наших најстаријих грађана“, казао је премијер.
Спајић је оптужио ДПС да је одговоран за дугогодишње сиромаштво и лош положај пензионера.
„Ми 35 година плаћамо цех вас који сте водили државу тада. Замислите живот са 100 евра. То није било прије 150 година, него прије пет година“, поручио је Спајић.
Живковић је узвратио да премијер није одговорио на питање о повећању пензија од 30 одсто, упозоравајући да пензије не прате раст зарада.
Оптужио је власт да нема довољно разумијевања за социјални положај грађана, оцијенивши да се економска политика своди на очекивања од туристичке сезоне и наплате пореза.
Богдановић отворио питање станова и кредита судијама и тужиоцима
Посланик Демократа Борис Богдановић питао је премијера да ли су раније владе, додјељивањем државних станова, повољних кредита и отписивањем дугова судијама и тужиоцима, успостављале систем политичке зависности у правосуђу.
Богдановић је оцијенио да је на тај начин могло бити утицано на судске одлуке, кривичне поступке и оптужнице.
Током његовог излагања већи дио опозиције напустио је пленарну салу.
Спајић је саопштио да током мандата 44. Владе није додијељен ниједан цент кредита нити квадрат стана по том основу.
„Као грађанин, желим да вјерујем да лојалност и професионализам јавног функционера и запосленог у било којој грани власти није роба на коју би се ставила цијена“, поручио је премијер.
Абазовић питао гдје је државни супермаркет, Спајић најавио робне резерве
Лидер Грађанског покрета УРА Дритан Абазовић питао је премијера шта се догодило са раније најављеним државним супермаркетом, оцјењујући да је ријеч о још једном неиспуњеном обећању.
Спајић је одговорио да је инфлација у Црној Гори у великој мјери увезена и да Влада настоји да заштити стандард грађана.
Навео је да државни интервенционизам није прихватљив за Брисел, због чега су тражена друга рјешења у комуникацији са Европском комисијом.
„Имамо ограничавање маржи. Имамо робне резерве, први пут од СФРЈ, и у суштини робне резерве ће бити државни супермаркет“, казао је Спајић.
Абазовић је узвратио да је премијер још 2024. године најављивао супермаркет који није основан, оптужујући га да је неиспуњеним најавама допринио расту цијена.
Премијер је поручио да ће економски напредак бити основни штит од инфлације.
Кнежевић оштро критиковао Марту Кос, Спајић тврди да је њена изјава извучена из контекста
Лидер ДНП-а Милан Кнежевић затражио је од Спајића коментар изјаве европске комесарке за проширење Марте Кос, за коју је оцијенио да је грађане Црне Горе упоредила са стадом оваца.
Кнежевић је оштро критиковао комесарку, тврдећи да је њена изјава увредљива за грађане.
„И нико да јој каже да ми личимо на људе, нијесмо брави“, поручио је Кнежевић.
Спајић је одговорио да је изјава Марте Кос потпуно извучена из контекста и да се Кнежевић служи нетачним информацијама.
Према премијеровим ријечима, студенти који су присуствовали предавању комесарке на Факултету политичких наука у Подгорици потврдили су да је говорила о демократском устројству Црне Горе, а не о омаловажавању њених грађана.
Кнежевић је остао при тврдњи да је изјава била увредљива и да се не може другачије тумачити.
Пејовић и Кнежевић у жестоком сукобу око Вучића, „Информера“ и БИА
Потпредсједник Скупштине Борис Пејовић (ПЕС) оштро је реаговао на Кнежевићеве оптужбе, показујући насловне стране црногорског издања „Информера“ из 2016. и 2017. године.
Пејовић је питао Кнежевића зашто није тражио објашњење од власника „Информера“ о тадашњем односу тог листа према Демократском фронту.
„Чудим се да нијесте питали власника Информера зашто је помагао ДПС-у 2016. и 2017. године“, казао је Пејовић.
Он је изнио и тврдњу да је Александар Вучић радио против тадашњих лидера Демократског фронта.
„Вучић вам је паковао затвор“, поручио је Пејовић, питајући Кнежевића и зашто Скупштина Србије није усвојила резолуцију о Јасеновцу.
Кнежевић је узвратио личним критикама на рачун Пејовића, а затим изнио озбиљне оптужбе о наводним везама појединих функционера ПЕС-а са Безбједносно-информативном агенцијом Србије.
„А ја тврдим да је највише агената БИА у ПЕС-у. Ја знам како сте ви правили Владу и ишли на брифинге код Вучића“, казао је Кнежевић.
Он је тврдио и да је Вучић имао улогу у политичком успону Милојка Спајића.
Пејовић је одбацио Кнежевићеве наводе, оптужујући га да информације добија од бившег министра правде Андреја Миловића.
Размјена оптужби настављена је личним квалификацијама, а Кнежевић је поручио да остаје политички близак Владимиру Путину, Си Ђинпингу и Доналду Трампу.
Драговић оптужио Кнежевића за спорну куповину стана, обојица најавила тужбе
Посланик ПЕС-а Дарко Драговић отворио је питање поријекла новца којим је Милан Кнежевић купио стан у Подгорици.
Драговић је тврдио да је Кнежевић, заједно са мајком, купио стан површине 135 квадрата за 140.000 евра, по цијени знатно нижој од тржишне.
Према његовим тврдњама, стан је плаћен око 1.000 евра по квадрату, док је тржишна цијена била приближно 3.000 евра.
„Ко је по грађевинској цијени стан суштински вама поклонио у елитном дијелу, који је то црногорски мафијаш, а ја знам именом и презименом“, упитао је Драговић.
Кнежевић је одбацио оптужбе и најавио тужбу, наводећи да је стан купљен средствима од продаје раније породичне некретнине, кредита и позајмице од кума.
„Нико ми ништа није поклонио, за све имам доказе“, поручио је лидер ДНП-а.
Кнежевић је затим изнио оптужбе на рачун Драговића, доводећи га у везу са припадницима криминалних структура.
Драговић је то одлучно демантовао и такође најавио тужбу, тврдећи да за своје наводе о Кнежевићевом стану посједује купопродајни уговор.
Полемика је прерасла у оштар вербални сукоб, током којег је Кнежевић позвао Драговића да спор ријеше изван скупштинске сале.
Спајић је потом иронично прокоментарисао Кнежевићеве наступе, наводећи да је у расправи „нокаутиран, али досадом“.
Кнежевић критиковао односе са Хрватском, Вуксановић му узвратио
Посебно оштра расправа вођена је о односима Црне Горе и Хрватске.
Кнежевић је оптужио Владу да попушта пред захтјевима Загреба, користећи изузетно оштре квалификације на рачун хрватске државе.
Он је критиковао одлуке које се односе на спомен-плочу у Морињу и назив базена у Котору, најављујући да ће његова политичка опција, уколико дође на власт, преиспитати такве одлуке.
Посланик Хрватске грађанске иницијативе Адријан Вуксановић реаговао је на Кнежевићеве изјаве, оцјењујући да лидер ДНП-а своју политику заснива на антихрватској реторици.
Вуксановић је нагласио да су Хрвати дали значајан допринос развоју Црне Горе и њеном европском путу.
Кнежевић је остао при својим оцјенама о политици Хрватске, док је Вуксановић поновио да се противи таквом начину политичке комуникације.
Спајић позвао тужиоце и историчаре да испитају „рат за мир“
Одговарајући на питање Адријана Вуксановића о европским интеграцијама и односима са Хрватском, премијер је поручио да Црна Гора жели најбоље могуће односе са свим сусједима.
Спајић је нагласио да је хрватски премијер Андреј Пленковић један од најснажнијих заговорника проширења Европске уније.
Поручио је да се савремена Црна Гора ограђује од ратних дешавања деведесетих година и да је неопходно утврдити индивидуалну одговорност.
„Као представници нове, модерне Црне Горе, ограђујемо се од тога што се десило деведесетих тамо. Кривица је индивидуална. Да се све испита, чија је командна одговорност. Ко је тјерао људе у рат, у ‘рат за мир’“, казао је Спајић.
Он је позвао тужиоце и историчаре да детаљно истраже тај период, како би се, према његовим ријечима, Црна Гора ослободила терета прошлости.
„Треба нам најбоља сарадња са Хрватском, а примарно са Дубровником. Бићемо фокусирани примарно на будућност, не на прошлост“, поручио је премијер.
Мугоша упозорио на инфлацију, Спајић најавио минималну зараду од 1.000 евра
Посланик Европског савеза Борис Мугоша указао је да је годишња инфлација у Црној Гори у септембру била виша него у 90 одсто земаља Европске уније, тражећи од премијера конкретне мјере за стабилизацију цијена.
Мугоша је критиковао и укидање доприноса за Фонд пензијског и инвалидског осигурања, оцјењујући да је јавни пензијски систем један од стубова државе.
Спајић је одговорио да више европских држава има већу инфлацију од Црне Горе, наглашавајући да је суштински проблем насљеђено сиромаштво.
Он је подсјетио на период када је минимална зарада износила 222 евра, а пензије биле знатно ниже него данас.
Премијер је најавио да ће наредне године најслабије плаћени радници имати минималну зараду од 1.000 евра.
Најављени инфраструктурни пројекти на сјеверу и у Улцињу
Посланик Бошњачке странке Мирсад Нурковић питао је када се очекује завршетак поступка јавне набавке и закључење уговора за изградњу базне станице ски-центра Хајла–Штедим.
Спајић је поручио да ће Влада учинити све да пројекат буде што прије завршен, наглашавајући да би сјевер Црне Горе требало да има значајну корист од Еуро модела.
Посланик Илир Чапуни затражио је информације о изградњи моста на Бојани и луке Лиман у Улцињу.
Премијер је најавио наставак реализације пројекта моста, наводећи да је сљедећи корак постизање имплементационог споразума са Албанијом.
Говорио је и о Јадранско-јонском ауто-путу, за који је навео да је обухваћен међудржавним договором са Сједињеним Америчким Државама.
Према његовим ријечима, реализација тог пројекта отворила би велике развојне могућности за Улцињ и остале приморске општине.
Влада најављује враћање контроле над црногорским небом
Посланица Маја Вучелић питала је премијера када ће бити формирано стратешко координационо тијело за успостављање националне контроле летења до 2030. или 2031. године.
Она је затражила и информације о повезивању тог процеса са модернизацијом аеродрома и јачањем националног авио-превозника „То Монтенегро“.
Спајић је одговорио да је циљ враћање пуног суверенитета Црне Горе у области контроле ваздушног саобраћаја.
Према његовим ријечима, тај процес има подршку надлежне европске агенције, а очекује се да би национална контрола летења донијела додатне приходе и допринијела јачању економије.
Извор: РТ ЦГ
