Фото: РТЦГ
Премијер Милојко Спајић саопштио је на Инвестиционој конференцији Европска унија – Црна Гора у Херцег Новом да је током протекле године покренуто 14 партнерских пројеката, усвојено десет меморандума и представљена четири стратешка инвестициона партнерства. Као примјер успјешне сарадње навео је компанију Wизз Аир, која је отворила базу у Подгорици и покренула 17 нових авио-линија. Спајић је истакао да се тренутно убрзава реализација више од 15 водећих инвестиционих пројеката, док је за првих седам мјесеци ове године у Црну Гору стигло 544 милиона еура страних директних инвестиција, од чега је више од половине уложено у некретнине. Генерални директор Генералног директората за проширење и источно сусједство Европске комисије Герт Јан Копман поручио је да је Црна Гора остварила напредак без преседана у приступању ЕУ, да је завршетак преговора до краја године реалан циљ, те да је Унија спремна за проширење, што отвара бројне могућности за нове инвестиције.
Предсједник Владе Црне Горе Милојко Спајић и генерални директор Генералног директората за проширење и источно сусједство Герт Јан Копман данас су отворили другу Инвестициону конференцију Европска унија – Црна Гора (АИМ 2026), која се одржава 20. и 21. октобра у хотелу Оне&Онлy Портонови, у Херцег Новом, под слоганом „Од партнерстава до пројеката“.
Спајић је подсјетио да је прије тачно годину дана Црна Гора поручила међународним инвеститорима да је отворена за пословање и нове инвестиције.
„Прије годину дана рекли смо да је Црна Гора отворена за бизнис и инвестиције ове врсте. Тада је Урсула фон дер Лајен поручила инвеститорима да је најбољи начин да инвестирају у Црну Гору да искористе прилику одмах, јер ће је у супротном неко други искористити прије њих. Данас сам овдје да покажем да те ријечи нијесу остале само на папиру. Прошле године представили смо идеје, а ове године представљамо резултате“, казао је Спајић.
Говорећи о резултатима прошлогодишње конференције, премијер је истакао да су покренути бројни пројекти и успостављена нова партнерства.
„Покренули смо 14 партнерских пројеката, усвојили 10 меморандума и представили четири стратешка инвестициона партнерства“, навео је Спајић.
Као конкретан примјер издвојио је сарадњу са авио-компанијом Wизз Аир.
„Поменућу меморандум са Wизз Аиром, који је потписан на Луштици 14. октобра прошле године. Након тога, у марту је Wизз Аир отворио своју базу на подгоричком аеродрому. Данас су тамо базирана два авиона, а отворено је 17 нових линија према европским дестинацијама, чиме је створено 80 нових радних мјеста и више од 700 повезаних послова“, казао је премијер.
Он је нагласио да тај примјер показује како се договорена партнерства могу претворити у конкретне инвестиције.
„Од меморандума до успјешне инвестиције за само годину дана. То је разлика између меморандума и пројекта. Меморандум се потпише, а пројекат се претвори у живот“, поручио је Спајић.
Зато се, како каже, нијесмо зауставили на потписивању.
"Од Луштице до данас, Агенција за инвестиције успоставила је контакте са 54 компаније. Данас убрзавамо реализацију више од 15 водећих инвестиционих пројеката", истакао је премијер.
Као примјер, навео је четири приче.
"Прво: Фарм2Форк Монтенегро. Заједно са Волијем, ЕБРД-ом, ЦДП-ом и италијанским партнерима градимо пут од црногорских пољопривредних газдинстава до европских полица. Наши производи треба да постану бренд, Друго: Статион М. Заједно са Деутсцхе Телекомом, Црногорским Телекомом, Плуг анд Плаy, Научно-технолошким парком и Главним градом стварамо дигитални и иновациони центар у Подгорици, уз подршку фонда вриједног од 10 до 20 милиона еура. Циљ је једноставан: наши млади не треба да пакују своје идеје у кофере, већ да их претварају у компаније, овдје, код куће, Треће: НеxтПорт Бар. Лука Бар постаје зелена капија Црне Горе и регионални центар за зелену логистику, са циљем да постане прва лука на Јадрану са нултом емисијом угљеника. Четврто: НИЦЕР, инвестициони споразум за сјевер. Зелена енергија, прерада дрвета, туризам и одржива индустрија. Јер Европска унија не смије да се заустави на приморју. Ако развој не стигне до Пљеваља, Бијелог Поља и Плава, онда то није одрживи развој Црне Горе у цјелини", казао је премијер.
Премијер је истакао да инвеститори од Црне Горе нас не траже привилегије, већ брзину и јасна правила.
"Зато смо током протекле године: увели јединствени шалтер за обновљиве изворе енергије, обједињујући све кораке и дозволе на једном мјесту; припремили измјене које омогућавају примјену агроволтаике на пољопривредном земљишту; припремили МЕРИТ, предузетничку дозволу боравка која важи три године, уз могућност продужења за још три године, за инвеститоре који уложе најмање 250.000 еура;
- и успоставили правила за тржиште помоћних услуга како би се обезбиједила стабилност електроенергетске мреже за обновљиве изворе енергије", истакао је премијер.
Казао је да овогодишња тема поставља јасну обавезу: „Од партнерстава до пројеката“.
"Данас је пред вама 13 сесија, више од 50 говорника и десет водећих инвестиционих пројеката, спремних за разговоре са инвеститорима већ данас. Данас, овдје, такође представљамо Стратегију промоције инвестиција Црне Горе и платформу ИнвестЦоннецт: јединствено мјесто на којем инвеститори могу пронаћи провјерене црногорске компаније и пројекте, а наше компаније партнере. Потписујемо и 14 нових меморандума", рекао је премијер.
Ово су конкретна питања на која неки од њих дају одговор:
"Како стварамо услове за бољи квалитет живота и снажнију економију? Изградњом модерних путева. Зато Монтепут, заједно са шпанском компанијом Центунион С.А., наставља активности на дионици Толоши–Фармаци, дијелу ауто-пута Бар–Бољаре. Итд...Држава зна шта јој је потребно. Ви знате како то да изградите. Хајде да то урадимо заједно. Енергија. Храна. Знање. Партнерство. То су стубови на којима градимо економију која неће бити терет Европској унији, већ ће јој доприносити", рекао је премијер.
Према његовим ријечијма, ове године, када обиљежавамо 20 година независности, Црна Гора је само од јануара до јула примила 544 милиона еура страних директних инвестиција и захвалио се на том повјерењу.
"Али будимо искрени: више од половине тог новца отишло је у некретнине. Наредна деценија неће се мјерити тиме колико новца долази, већ гдје тај новац завршава: не само у квадратним метрима, већ у фабрикама, електроенергетским мрежама, лукама, лабораторијама и радним мјестима. Црна Гора је на прагу Европске уније. Инвеститори који сада улазе не улазе у земљу кандидата. Улазе у земљу која је надомак чланства у ЕУ", закључио је премијер.
Копман: Црна Гора остварила напредак без преседана, завршетак преговора до краја године реалан циљ
Црна Гора је у посљедње двије године остварила напредак без преседана у процесу приступања Европској унији, а у историји проширења није забиљежено да је нека земља кандидаткиња затворила толико преговарачких поглавља у тако кратком периоду, казао је генерални директор Генералног директората за проширење и источно сусједство Европске комисије Герт Јан Копман. Он је на Инвестиционој конференцији ЕУ – Црна Гора у Херцег Новом истакао да завршетак преговора до краја ове године није само реалан циљ, већ и заједничка амбиција.
„Црна Гора је направила до сада невиђени напредак у приступању Европској унији током посљедње двије године. У историји приступања нијесмо видјели земљу кандидаткињу која затвара толико поглавља у тако кратком временском периоду. Већ је затворено 21 поглавље“, казао је Копман.
Он је истакао да је, упркос већ оствареном напретку, потребно наставити рад на испуњавању преосталих обавеза.
„Иако је остварен значајан напредак, завршетак преговора до краја ове године није само реалан циљ, већ је то и наша заједничка амбиција“, поручио је Копман.
Подсјетио је и на недавну посјету предсједнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен Подгорици, током које је говорила о амбицији Црне Горе да постане 28. чланица Европске уније до 2028. године.
„Када је Урсула фон дер Лајен прије неколико недјелја боравила у Подгорици и говорила о амбицији Црне Горе да постане 28. чланица ЕУ до 2028. године, није говорила само о визији, снажној жељи и уједињењу континента, већ о нечему што се већ спроводи у дјело“, рекао је Копман.
Према његовим ријечима, напредак Црне Горе резултат је заједничког рада Владе и друштва на остваривању европског циља.
„То је резултат напорног рада Владе, али и друштва које покреће земљу напријед ка Европској унији. Политичка посвећеност, напоран рад и кључне инвестиције довели су Црну Гору до тренутка када завршава преговоре о приступању ЕУ“, истакао је Копман.
Он је поручио да би инвеститори требало да препознају значај тренутне фазе европских интеграција Црне Горе.
„Мислим да је то оно чега сваки инвеститор треба да буде свјестан“, закључио је Копман.
Копман је истакао да искуство држава које су приступиле Европској унији 2004. године показује да чланство доноси убрзани економски развој.
„Када говоримо о економској историји Европске уније, морамо рећи да су се земље које су приступиле 2004. године веома брзо развијале након уласка у ЕУ. То је моја прва порука“, казао је Копман.
Он је нагласио да се и Европска унија припрема за пријем нових чланица, истичући да је проширење процес који захтијева спремност обје стране.
„Моја друга порука је да се и Европска унија припрема за проширење, јер је то процес у два смјера. Ми смо спремни за проширење и можемо без потешкоћа да примимо нове државе чланице. Предложили смо одређене измјене наших процедура, али је потпуно јасно да се, у оквиру постојећег система, Црна Гора може без проблема придружити Европској унији“, поручио је Копман.
Копман је поручио да је његова трећа порука потреба да се искористе предности економског развоја и спремности Европске уније за проширење.
„Трећа порука је да треба искористити предности прве двије. Овај замах у процесу проширења отвара бројне могућности за инвестиције“, истакао је Копман.
Конференција у Херцег Новом је усмјерена на унапређење инвестиционог амбијента, јачање економске сарадње са Европском унијом и представљање стратешких развојних потенцијала Црне Горе.
На конференцији учествују високи државни званичници, представници европских институција, међународних финансијских организација, водећих компанија, инвестиционих фондова и пословне заједнице.
Током дводневног програма биће организовани тематски панели, презентације инвестиционих пројеката и билатерални сусрети, са фокусом на могућности за привлачење нових инвестиција, унапређење инфраструктуре, енергетску транзицију, дигитализацију, иновације и одрживи економски развој.
Посебан акценат биће на представљању десет приоритетних инвестиционих пројеката и успостављању конкретних партнерстава између домаћих и међународних инвеститора.
Из Владе истичу да се конференција одржава у значајној фази европске интеграције Црне Горе и представља додатну прилику за промоцију државе као поуздане и конкурентне инвестиционе дестинације, јачање међународне сарадње и повезивање развојних приоритета са конкретним инвестиционим могућностима.
Извор: РТЦГ
