Нова продукција Никшићког позоришта, представа „Мајстор и Маргарита“, по истоименом роману Михаила Булгакова, у драматизацији Стевана Копривице и режији Горчина Стојановића, синоц је премијерно изведена на матичној сцени.
Класик свјетске књижевности, роман „Мајстор и Маргарита“, на бројним позорницама, најчешће је читан као критика тоталитаризма и прича о метафизичкој природи зла. Никшићка представа има другичији пут, у чијем је средишту љубав, њена снага и искушења кроз која пролази пред лицем зла, уз осјетно виши умјетнички и естетски домет.
„Најзанимљивије је било искушавање љубави и тестирање људских девијација, свега што може тематски да се извуче из самог дијела и свега онога што је Стеван Копривица оставио као простор за игру.С друге стране, у овом продукцијски храбром пројекту,у којем су глумци имали прилику да се ухвате у коштац с захтјевним материјалом, посебно је била занимљива сарадња са редитељем Горчином Стојановићем. Радили смо квалитетно, дали све од себе, пробали нешто ново, другачије, тако да ова прича има неку посебну радост” истакао је Стеван Вуковић, глумац Никшићког позоришта.
“ Имали смо пробе сваки дан, што понекад може да буде оптерећујуће, али у овом процесу је било добро, јер нисмо излазили из радне температуре. Потрудили смо се да направимо добру представу, можда смо мало подигли лествицу, у естетском смислу, у односу на раније представе. Желим да захвалим глумачкој екипи, редитељу Горчину Стојановићу и драматургу Стевану Копривици и пожелим овој представи дуг живот“, поручио је глумац Симо Требишанин.
„Како је ово једним дијелом кабаре, мислим да смо се доста добро пратили и слушали и у једном заједничком темпу и ритму, одисали присутношћу. Сматрам да је наша заједничка игра била садржајна и надам се занимљива публици“ казала је глумица Мина Мићовић.
Таквој теми требао је и другачији сценски језик. Сарадња с редитељем Горчином Стојановићем донијела је кабаретски стил игре, слободу у покрету и изразу.
Драматург Стеван Копривица каже да је одступање од уобичајених тумачења овог дјела био свјестан ризик, али је реакција публике потврдила да је правац исправан.
„Булгаково дијело, само по себи је енигматично а опредјелити се за нека друга семантичка упоришта, био је ризик у који смо ушли свјесно а то се вечерас показало да смо били у праву. Као писцу и драматургу, не да ми је срце на мјесту, него сам више него задовољан. Ова представа је један захтјеван и зачудан задатак, од драматизације, до родитељског поступка и глумачких задатака, све то говорим са једним позитивним предзнаком. Кабаре је кључ за експресионистичко позориште, што значи да експресионистички начин глуме није баш лак. Овај дивни ансамбл ухватио се у коштац са овим, заиста захтевним дијелом, и одрадио задатке не савршено, већ је превазишао тачност. Не смијемо заборавити ни редитеља Горчина Стојановића, који има искуство, километражу и који перфектно барата са инструментаријом позоришне поетике“ казао је драматург Стеван Копривица.
У представи играју и Жана Гардашевић Булатовић, Јован Кривокапић, Никола Васиљевић, Милица Кекић и Марија Ђуриц. Костиме је урадила Лана Цвијановић, кореографију Ирена Шаровић, а сценографију и избор музике редитељ Стојановић.
„Увијек полазим до оне основне поставке да је култура скупа а некултура много скупља. Ово је изванредан пројекат, упустили смо се у тему, проблематику која није нимало једноставна,а реакција и аплауз публике најбољи је показатељ да смо одрадили једну одличну представу. Редитељ Горчин Стојановић, драматург Стеван Копривица, костимографиња Лана Цвијановић, кореографкиња Ирена Шаровић и чланови глимачког ансабла, показали су да могу да се носе с најзначајнијим и најзагонетнијим темама“, нагласио је Раднико Крулановић, директор Никшићког позоришта.
Улазнице за премијеру и прву репризу су распродате, а аплауз публике, након завшетка представе, поручио је оно што је глумачки ансамбл желио чути, да Никшић има публику за захтјевне теме.
Јован Џоџо РТНК
