Завршило је дуго топло љето и данас је на сјеверној Земљиној полулопти почела јесен у 2.05 часова по средњоевропском љетњем времену.
У том тренутку Сунце на небеској сфери прелази небески екватор крећући се са сјевера према југу. На дан равнодневице Сунце излази тачно на истоку, а залази тачно на западу. Дан и ноћ тада на цијелој планети трају приближно једнако – око 12 сати.
Сваке године у септембру понавља се исто питање – када тачно почиње јесен, шта заправо представља равнодневница и због чега се почетак јесени везује за 23. септембар, док се за друга годишња доба обично наводи 21. дан у мјесецу?
Док астрономи почетак јесени одређују веома прецизно, на основу положаја Сунца, метеоролози користе једноставнији систем који им омогућава лакше вођење и поређење статистичких и климатских података, пише Пункуфер.хр.
Због тога метеоролошка јесен почиње 1. септембра и траје до 30. новембра. Оваква подјела заснива се на пуним календарским мјесецима – септембру, октобру и новембру – што метеоролозима олакшава праћење и упоређивање климатских података.
Астрономска јесен, међутим, почиње 22. или 23. септембра, а завршава се 21. или 22. децембра. Њен почетак одређује прецизан астрономски тренутак јесење равнодневице, односно тренутак када Сунце на небеској сфери прелази небески екватор.
Ове године астрономска јесен на северној Земљиној полулопти почиње у сриједу, 23. септембра, у 2.05 часова по средњоевропском љетњем времену.
Шта је равнодневница или еквиноциј?
Назив еквиноциј потиче од латинских ријечи аеqуус, што значи једнак, и ноx, што значи ноћ, док је наша ријеч равнодневница настала као превод овог појма.
Земљина оса ротације нагнута је за приближно 23,5 степени у односу на раван њене путање око Сунца. Управо због тог нагиба током године сјеверна или јужна полулопта добијају више Сунчеве свјетлости.
Два пута годишње, међутим – у прољеће и јесен – Земља се на својој путањи налази у положају у којем њена оса није нагнута ни према Сунцу ни од њега. Сунчеви зраци тада падају под правим углом на Земљин екватор, па обје полулопте добијају једнаку количину светлости.
Иако назив равнодневница наводи на закључак да дан и ноћ тог дана трају тачно по 12 сати, то заправо није сасвим тако. Због атмосферске рефракције, односно преламања свјетлости у Земљиној атмосфери, као и начина на који се дефинише излазак Сунца, дан на датум еквиноција траје неколико минута дуже од ноћи.
Извор: РТВ НК
Фото: Пулс јавности
