Фото: ЦГО
Уочи Свјетског дана наставника, Центар за грађанско образовање (ЦГО) подсјећа да се образовни систем у Црној Гори већ дуже суочава са озбиљним кадровским, инфраструктурним и финансијским изазовима, саопштила је виша правна савјетница ЦГО-а Слађана Калуђеровић.
Како је навела, посљедњи период донио је и одређене помаке који могу допринијети јачању положаја наставника, али њихов стварни домет зависиће од досљедне примјене и спремности система да заштиту наставничке професије повеже са њеним интегритетом, квалитетом и одговорношћу.
„Наставници у Црној Гори, упркос унапријеђеном регулаторном оквиру, и даље често немају довољну институционалну подршку за квалитетно обављање својих задатака. Прописи су унапријеђени у дијелу запошљавања и заштите наставног особља, са циљем обезбјеђивања једнаких услова за рад у образовно-васпитним установама. Међутим, учионица остаје најважнији тест тих прописа, а искуства наставника указују на јаз између нормативних рјешења и њихове примјене, који је посебно изражен између различитих средина и школа“, казала је Калуђеровић.
Према њеним ријечима, измјенама Кривичног законика из септембра 2026. године додатно је ојачана кривичноправна заштита наставника и других запослених у образовно-васпитној дјелатности.
ЦГО цијени да је то важан корак за запослене који су изложени притисцима и нападима, али и за очување ауторитета образовних установа. Ипак, већи степен заштите, како истичу, мора пратити и већи степен одговорности према ученицима, професији и стандардима наставничког позива.
„Нови изазов представља и раст броја ученика страних држављана. Према подацима Министарства просвјете, науке и иновација, основне и средње школе у Црној Гори тренутно похађа 6.717 страних држављана, а међу најбројнијима су ученици из Русије, Србије, Украјине и Турске“, навела је Калуђеровић.
Она истиче да су за дјецу која недовољно познају језик на којем се изводи настава обезбијеђена два додатна часа седмично, уз друге облике подршке Министарства, Завода за школство и самих школа.
Ипак, постојећи модел још није довољно развијен ни уједначен да одговори на потребе свих школа и ученика.
„Посебно су оптерећене школе и одјељења са већим бројем ученика којима је потребна додатна језичка и друга подршка. Наставници се тада налазе пред захтјевом да истовремено обезбиједе интеграцију тих ученика и одрже квалитет наставе за цијело одјељење, често без довољно ресурса, стручне помоћи и доступних програма подршке“, рекла је Калуђеровић.
Интеграција дјеце из других говорних подручја, истиче она, не може бити препуштена сналажљивости појединачних наставника и школа, већ мора бити одговорност система.
„Истовремено, потребно је пажљиво пратити примјену одредби Општег закона о образовању и васпитању које омогућавају ангажовање наставника страних држављана. Прописано је да наставник страни држављанин у приватној установи која реализује међународни образовни програм на страном језику може засновати радни однос и без положеног стручног испита, док странац са одобреним боравком може радити као наставник у јавној установи под условима који важе за црногорске држављане, укључујући одговарајуће познавање језика и писма на којем се изводи настава“, казала је Калуђеровић.
Такође, лицима која су одговарајуће образовање стекла у иностранству омогућено је обављање наставничких послова након признавања образовне исправе и изједначавања иностране квалификације са одговарајућом квалификацијом у Црној Гори.
ЦГО сматра да отварање образовног система мора пратити једнако снажна контрола квалитета, кроз јасне и провјерљиве стандарде за све који улазе у наставничку професију.
„Стратегија реформе образовања 2025–2035 указује и на потребу суштинске промјене приступа настави. Препознато је да наставници и даље често дају приоритет преношењу садржаја, док оцјењивање доминантно провјерава репродукцију наученог. Разлози нијесу само на страни наставника – иницијално образовање није довољно усклађено са компетенцијским приступом, професионално усавршавање није адекватно пратило промјене, а формативно оцјењивање није заузело мјесто које би требало да има у савременом образовању“, рекла је Калуђеровић.
Важан искорак представља Оквир националног курикулума, као кровни документ који захтијева да се са новом филозофијом курикулума ускладе иницијално образовање наставника, њихов професионални развој, напредовање и евалуација.
Међутим, највећи тест реформе неће бити број усвојених докумената, већ промјена коју ће они произвести у учионици.
„Зато ће посебно важна бити квалитетна евалуација постојећег наставног кадра, за шта су неопходни поуздани и ажурни подаци. Црна Гора још нема свеобухватну базу која би обједињавала релевантне податке о образовању, професионалном искуству, квалификацијама и стручном усавршавању наставника. Без таквих података тешко је водити одговорну кадровску политику, планирати потребе система и мјерити квалитет“, поручује Калуђеровић.
Како додаје, у ЦГО-у сматрају да јачање наставничке професије захтијева и одлучно суочавање са питањем вјеродостојности стечених квалификација.
Надлежне институције морају ефикасно утврђивати евентуалне случајеве диплома и квалификација стечених противзаконито или на други недопуштен начин. Заштита наставничке професије подразумијева и заштиту оних наставника који су своје квалификације стекли знањем, радом и у складу са прописаним стандардима.
„Наставницима је потребна снажна институционална заштита, али и систем који јасно вреднује знање, компетенције, професионални развој и одговорност према ученицима. Већа права и већа заштита морају ићи заједно са већом професионалном одговорношћу. Само тако могу водити већем повјерењу у наставнике, школе и образовни систем у цјелини“, закључила је Калуђеровић.
Извор: РТВ ПГ
