Фото: РТВ ПГ
Црна Гора биљежи одређени напредак на ПИСА тестирању, али су резултати и даље испод просјека. Ранко Рајовић, неуроендокринолог и творац НТЦ система учења, упозорава за РТВ Подгорица да питање није само шта дјеца уче, већ и како до тог знања долазе.
,,Бар тај неки мали помак да постоји. Али морамо да кажемо, први период развоја мозга до шесте године нисмо покрили како треба. Нема кретања, презаштићивања, има тога пуно. И када крену у школу, учење напамет. И бојим се да то учење напамет ће нама одвојити дијете од школе, зато што је то њима стрес“, наглашава Рајевић.
Зато, каже Рајовић, промјене морају почети много раније – још прије поласка у школу. Умјесто раног оптерећивања дјеце градивом, у први план ставља кретање, игру и развој различитих способности.
,,Жива бића која се не крећу немају неуроне. То су биљке. Ко има неуроне. Па биће које се креће, а ко има најсложенији мозак. Па човјек. По тој аналогији мозак се развија кретањем. Крај приче.
За Рајовића, учење кроз игру не значи забаву без циља. Суштина је да дјеца сама повезују информације, постављају питања и активирају мисаоне процесе.
,,То су асоцијативне регије. И када одговоре, знате шта кажу? Можеш једно питање? То је учење кроз игру. Није циљ да ја њима направим питање. Не, не, не. Него они мени. Тог момента узимају градиво, узимају кључне ријечи. И то је учење кроз игру. А не: играмо фудбал, учићемо физику. Радимо квиз и учићемо географију. Не иде то. Морамо да имамо мисаоне процесе.“
Порука је, каже Рајовић, да реформа образовања не може чекати. Дјеца морају имати више простора за кретање, игру, истраживање и самостално размишљање, док школа треба да прати начин на који се савремени мозак развија и учи.
Извор: РТВ ПГ
