Лидер ДНП-а Милан Кнежевић, који је иницијатор да Црна Гора повуче признање независности Косова, рекао је за РТС да ће најприје у Зети, а затим и у осталим општинама гласати о повлачењу признања. За иницијативу очекује и значајну подршку у црногорском парламенту.
„Ово није по директиви Београда, ово је искључиво по директиви срца, памети и образа, чојства и свега онога што је представљала Црна Гора“, каже Кнежевић за РТС.
Демократска народна партија у Црној Гори креће у кампању да Влада Милојка Спајића повуче признање независности Косова. Лидер ДНП-а Милан Кнежевић, који је иницијатор повлачења признања, најављује и велики скуп у Подгорици 10. маја, на којем ће се говорити о тој теми.
Кнежевић је рекао да је податак да 85 одсто грађана Црне Горе не подржава независност јужне српске покрајине први изнио бивши премијер Душко Марковић, саопштавајући да су морали да донесу одлуку о признању под притиском међународне заједнице.
„Сматрамо да је сазрело вријеме након свих оних турбуленција које смо имали у Влади Милојка Спајића да кренемо с рјешавањем ових идентитетских и идеолошких питања која су веома важна и за српски народ и за православни народ у Црној Гори. Због тога смо се и одлучили да покренемо ову иницијативу“, рекао је Кнежевић.
Најављује да ће иницијатива почети од Зете као прве општине која ће кроз гласање одборничке већине већ 12. маја, на Дан Светог Василија Острошког, донијети декларацију о повлачењу одлуке о признању Косова на територији Зете.
Очекује да ће затим отпочети низ сједница локалних самоуправа на територији Црне Горе, а потом, као посланички клуб, најавио је и подношење предлога резолуције Скупштини Црне Горе.
Према његовим ријечима, том резолуцијом би се Влада Црне Горе обавезала да повуче одлуку о признању независности Косова.
„Уколико сви они Срби који се налазе у Влади Милојка Спајића и у парламентарној већини саопште да ће изаћи из Владе уколико Милојко Спајић не подржи ову нашу иницијативу и ову резолуцију у Скупштини Црне Горе, ми можемо до краја јуна мјесеца да донесемо ту одлуку“, каже Кнежевић.
Истиче да би волио да се то догоди на Видовдан.
Говорећи о подршци коју очекује за иницијативу, Кнежевић каже да не сумња да имају подршку колега из Нове српске демократије, Социјалистичке народне партије, Демократске Црне Горе и значајног броја Покрета Европа сад, политичке структуре коју предводи премијер Милојко Спајић. Посебно истиче да очекује и подршку самог премијера Спајића.
„Вјерујем да ће премијер Спајић схватити озбиљност ситуације и да ће донијети оно што би га могло увести у свијетлу страну црногорске историје. То је спирање љаге и срамоте са црногорског образа због доношења те одлуке, једне од најцрњих, ако не и најцрње, у октобру 2008. године“, рекао је Кнежевић.
Лидер ДНП-а је напоменуо да ово не раде ни због Србије, ни због Александра Вучића, него искључиво због Црне Горе.
„Ово није по директиви Београда, ово је искључиво по директиви срца, памети и образа, чојства и свега онога што је представљала Црна Гора“, каже Кнежевић.
Подсјетио је да је Метохија била саставни дио Црне Горе све до 1918. године и да је црногорска војска послије балканских ратова, на челу са краљем Николом Првим, ушла у Високе Дечане и у Пећку патријаршију, а да је краљ Никола испјевао најљепше стихове о Косову.
„Ако смо достојни наших предака, мислим да неће бити никаквих компликација и сложености да ова иницијатива буде изгласана, односно да најзад сперемо срамоту са црногорског образа“, истакао је Кнежевић.
Како је рекао, кампања за иницијативу је већ кренула, али да 10. маја желе да окупе све страначке органе, као и активисте који ће кренути у кампању по читавој Црној Гори.
„Ја ћу их упознати с овом декларацијом коју треба предложити на сједницама скупштина локалних самоуправа“, навео је Кнежевић и додао да ће већ 12. маја у Скупштини општине Зета бити одржана сједница на којој ће одборничка већина, предвођена Демократском народном партијом, изгласати ту декларацију.
Објаснио је да одлука у Зети у формално-правном смислу нема тежину повлачења признања независности Косова на нивоу читаве државе, али да би у симболичком смислу значила јасну поруку да је већина грађана Црне Горе против тог признања.
Очекује да ће затим и друге општине кренути стопама Зете.
„Толико се појавило Срба од којих не можемо живјети и који на свадбама и рођенданима крећу да ослобађају Призрен… Ми од њих не тражимо да узимају ни калашњикове у руке, нити да се пењу на тенкове, али је важно да они само оним што осјећају ураде“, рекао је Кнежевић.
Говорећи о односима Србије и Црне Горе, каже да они могу да буду много бољи.
„Нажалост, кад год дође до приближавања Црне Горе Србији, појави се Тонино Пицула, појави се Томислав Сокол, појави се министар Грлић Радман, Андреј Пленковић са новим пријетњама и захтјевима према Црној Гори да нећемо ући у Европску унију уколико не испунимо захтјеве које су они испоставили раније“, каже Кнежевић.
Према његовим ријечима, Хрватској не одговара приближавање Црне Горе и Србије.
„Хрватској не одговара развој економских, инфраструктурних, културних и духовних пројеката и веза између Црне Горе и Србије и због тога ми у овом тренутку имамо једног тутора у региону, а то је Хрватска која стално излази са новим захтјевима и пријетњама“, навео је Кнежевић, подсјећајући и на његову забрану уласка у Хрватску.
Кнежевић истиче да, ако буде дио будуће власти, неће бити ближе државе Црној Гори од Србије.
„Историја је показала да када су Србија и Црна Гора заједно, нико није јачи од нас у региону и вјерујем да ће то вријеме веома брзо доћи и да ћемо као двије сада независне државе ипак наћи основа да сарађујемо и да будемо примјер на Балкану“, истакао је Кнежевић.
Прокоментарисао је и тренутни застој Црне Горе на путу ка ЕУ, наводећи да постоји велики скептицизам у чланицама Европске уније, посебно у Француској и Холандији.
„Нисам сигуран да ћемо ми успјети да затворимо сва поглавља до краја 2026. године“, каже Кнежевић.
Говорећи о туристичкој сезони, навео је да ће рат на Блиском истоку повећати број српских туриста на црногорском приморју.
Кнежевић каже да се нада да је све спремно за сезону и да су српски туристи добродошли, али је апеловао и на туристичке раднике.
„Прошле године лежаљка је била скупља него преглед на магнетној резонанци. Ако дођете до тога да бирате да лежите на сунцу и да платите лежаљку 40 еура или да одете да се прегледате на магнетној резонанци, па ја бих први отишао на магнетну резонанцу“, закључио је Кнежевић, апељујући да се смање цијене.
Извор: РТС/РТЦГ/ ТВНК
Фото: ДНП
