Да су сви злочини, а ту говоримо и о Братунцу и о Сребреници, адекватно интегрисани у политике сјећања, онда не би било потребно да се у јавности готово три деценије након тих злочина и геноцида толерише и дозвољава било каква полемика по том питању, поручио је у емисији "Реферат" на ТВ Подгорица активиста за људска права и заговорник културе сјећања, Александар Саша Зековић.
Наводи да је све одговорност политичких елита, који протеклих деценија нијесу адекватно водили процес суочавања с прошлошћу.
„Да су се политичари понашали одговорно и да су квалитетно водили процес, ствари би биле постављене на много другачији, озбиљнији и одржив начин. Сама чињеница да говоримо да су неке жртве заборављене, а неке нису и да се једне жртве форсирају у односу на друге, као и да се неко осјећа да су два наратива у неком сукобу је просто неприхватљиво. Нема потреба да до тога долази, јер све жртве су жртве и према њима се треба однијети са једнаким поштовањем“, истакао је Зековић.
Према његовим ријечима, чињеница је да изостаје један досљедан приступ према свеукупном процесу.
„Политичка елита је искључиви кривац, јер они креирају и значајно усмјеравају расположење у јавном мњењу. Она је та која доноси одлуке на свим нивоима, укључујући и ниво образовања и садржај уџбеничке литературе. Да су сви злочини, а ту говоримо и о Братунцу и о Сребреници, адекватно интегрисани у те садржаје, односно политике сјећања, онда не би било потребно да се у јавности готово три деценије након тих злочина и геноцида толерише и дозвољава било каква полемика по том питању“, казао је Зековић.
„У свим друштвима региона присутна поларизација“
Наводи да је у свим друштвима региона присутна поларизација, али да је процес од првог тренутка морао да буде досљедан и да се заснива искључиво на чињеницама и да уважи сваку друштву.
„Када заузмемо такав приступ, да је свака жртва једнако важна и да не можемо оправдати ниједну жртву, без обзира са које стране долази и како се то догодило, сигурно да ће нас то прилично релаксирати и у емотивном и у политичком смислу. Ту мислим на ослобађање од напетости и потребе да се стално сукобљавамо“, навео је Зековић.
Истиче да не постоје сметње да било која држава региона инсистира на рјешавању свих питања и да се суочи са истином. Недопустиво је, како каже, да постоје мање важне жртве.
„Важно је да прихватимо чињеницу да се неки злочин догодио и гледати на који начин да га интегришемо у културе сјећања, али тако постављен да не подстиче даље антагонизам и поларизацију. Садашњи приступ то подстиче и зато кажем да су политичке елите одговорне за то“, истакао је Зековић.
Не помињати било који злочин, игнорисати и маргинализовати га, није ништа друго, како каже, него покушај да се ти злочини прикрију и да се забораве у сјећању код нових генерација.
Добро питање је, како истиче, зашто црногорске делегације не одлазе и у Братунац и у Сребреницу.
„Чињеница је да се прибјегава томе да се на неки начин неутрализује одговорност политичких елита, који су били у том периоду и који су посезали за одређене политике или су их толерисали, ако ништа друго. Све те одлуке су произвеле одређене посљедице и не можемо их ослободити одговорности“, казао је Зековић.
Потребни су дијалог и суочавање с прошлошћу засновано на чињеницама
Зековић истиче да демократизација сјећања још увијек није ступила на наше просторе у великој мјери.
„Легитимно је отворити, преиспитати и о томе покушати донијети одлуку. Демократизација сјећања подразумијева отварање нових перспектива, што не значи ревизионизам. Чињеница је да се у многим општинама нису промијенила имена улица упркос промјенама власти“, наводи он.
Зековић је казао да је Комунистичка партија након Другог свјетског рата диктирала начин на који се може успоставити сјећање према одређеним догађајима и појединцима.
„Када у друштву постоје контроверзне теме, природно је да власти, било на локалном или државном нивоу, подстакну стручни дијалог и дају простор историчарима, правницима и другим стручњацима да понуде утемељена тумачења прошлости. Тиме би се могло допринијети превазилажењу подијељених наратива о важним историјским догађајима. Посебан примјер је масовно погубљење регрута с Косова у Бару, један од највећих злочина почињених на територији Црне Горе, који је дуго био занемарен и потискиван. Ријеч је о регрутима мобилисаним за потребе Народноослободилачке војске Југославије, који су спроведени до Бара, гдје је дошло до масовног стријељања људи, без обзира на њихову кривицу или невиност. Јавност је тек касније, захваљујући свједочењима, сазнала више о том догађају“, испричао је он.
Додаје да је зато важно формирати стручне комисије за појединачне историјске догађаје које би помогле и доносиоцима одлука и јавности да прихвате чињенице.
„Споменик Мирку Петровићу треба да постоји, јер је ријеч о обнови, а не о подизању новог“
„Док сам био градски одборник испред ГИ 21. мај, покушавао сам да допринесем проналажењу рјешења између два поларизована приступа питању споменика војводи Мирку у Подгорици. Мој став је да споменик треба да постоји, прије свега зато што је подигнут на мјесту гдје је и раније постојао. Дакле, не ради се о подизању новог споменика, већ о његовој обнови“, сматра Зековић.
Истовремено, додаје, постоје различита и супротстављена мишљења о томе да ли је његово постојање оправдано.
„Свака грађанска иницијатива, укључујући и захтјеве за уклањање споменика, мора се демократски размотрити и према њој се одговорно односити. Сматрам да би предсједник државе могао помоћи процесу суочавања с прошлошћу кроз формирање стручне комисије, у којој би историчари и правници анализирали историјски период, доступну архивску грађу и чињенице“, наводи он.
Према Зековићевом мишљењу, није добро да политичке структуре користе овакве теме за продубљивање пођела, али није добро ни игнорисати постојеће иницијативе.
„Потребни су дијалог и суочавање с прошлошћу засновано на чињеницама, а не на наслијеђеним наративима. Такође, нијесам подржавао промјену или проширивање значења споменика, јер би то могло водити ревизионистичком приступу. Сматрам да стручне комисије и веће ослањање на историјску науку представљају најбољи начин за одговорно доношење одлука о оваквим питањима“, закључује.
Извор и фото: РТВ ПГ
