Фото: приватна архива
Од многих паметних људи, укључујући Ведрану Рудан и Микија Манојловића, али и појединих људи из иностранства, чуо сам исту тезу:
Ко може Александру Вучићу да изађе на црту, ко може да му парира?
То је бесмислено, јер Вучићу и не треба парирати.
Ништарији не треба парирати у томе ко је већа ништарија, него показати ко је већи човек.
Зло се не побеђује већим злом, него већим добром.
Не треба нам човек који ће победити Вучића у његовој игри, него друштво које више неће играти такву игру.
На чему се заснива његова кампања?
На њему самом.
Шта има да нам понуди — себе.
Шта нам обећава — себе.
Лако је Вучићу изаћи на црту.
Проблем је што, осим Јелене Карлеуше, још нико није добио прилику да му се супротстави у телевизијском дуелу.
Да било ко од нас има његову медијску машинерију, Вучић не би имао никакве шансе.
Читав његов систем је пропаганда.
Све је пропаганда.
Разговор са децом је пропаганда.
Разговор са пензионерима је пропаганда.
Прича о злим Босанцима и Хрватима је пропаганда.
Оно што не каже он, каже Информер.
Не треба нама нови Вучић, него све супротно.
Не ново такмичење у бахатости, него друштво које ће психички стабилизовати људе.
У противном, тражићемо новог Њега, који ће за собом поново повући све оно најгоре.
И опет ћемо доживљавати понижења на сваком кораку.
Људскост треба ставити у први план.
Радну етику.
Кућно васпитање.
Ово што је он направио јесте буквално и симболичко гажење људи.
Доста смо бирали мање зло.
Хајде да видимо шта је добро.
И шта је најбоље.
Да од сваког града направимо заједницу достојанствених људи, а не мрзитеља који не могу да се гледају.
Све се у друштву ствара атмосфером.
Какву атмосферу правимо, такве људе имамо.
Шта у људима будимо, такве људе добијамо.
Зато нам не треба нови Вучић, него хиљаде анти-Вучића који ће радити све супротно,
Покретаће људе, уместо да их убијају у појам.
Не више понижавање, него подстрек.
Не више уцена, него поштовање.
Не више дрипачка психологија,
Него људи који поштују људе,
И не гледају у њима само средства, него суштину.
Хуманост је суштина.
Да сви заједно порастемо као људи, а не да будемо друштво охолих грабежљиваца,
Где се све оно најважније брише.
Вратимо част у јавни простор.
Срамоту.
Осудимо лаж, бахатост, охолост.
И вратимо хероје, али праве,
Не СНС хероје попут Баке Прасета, Десингерице, Жељка Митровића, Јоване Јеремић...
Него праве.
Који буде и покрећу у људима оно најбоље, а не све оно друго.
Извор: ФБ, дозвола аутора
