Многи грађани су вјеровали да су Литије и измјене Закона о слободи вјероисповијести трајно заштитиле Српску православну цркву у Црној Гори. Многи су мислили да је након 2020. године завршен сваки озбиљнији покушај притиска на Цркву и њене великодостојнике. Вријеме показује да ствари нијесу тако једноставне.
Данас је разријешен свих дужности митрополит Јустин Стефановић са чела Епархије жичке. Та епархија није било каква епархија! Обухвата простор Краљева, Чачка, Рашке, дијела централне и западне Србије, а у њеном срцу налази се Манастир Жича — мјесто од огромног историјског значаја за СПЦ и српску државност, гђе су крунисани средњовјековни српски краљеви.
Митрополит Јустин постао је посебно познат током студентских протеста у Србији, када је отворено показивао разумијевање за младе људе и противио се насиљу над демонстрантима. У јавности је остала забиљежена његова одлука да врата цркава и манастира буду отворена за студенте, укључујући и студенте из Новог Пазара, међу којима је било и припадника других вјера. ☝️
Након тога услиједио је жесток обрачун унутар саме Цркве. Против Јустина је покренут поступак због наводних финансијских и административних неправилности у епархији. Према медијским наводима, добио је обимну документацију и врло кратак рок за изјашњење, док су му истовремено биле уведене мјере којима му је било ограничено кретање, комуникација и управљање епархијом. Његови присталице тврде да практично није имао реалну могућност да организује озбиљну одбрану.
За његову смјену гласала је већина архијереја СПЦ, док је шест епископа издвојило мишљење и успротивило се начину на који је одлука донесена. То су били митрополити:
- Јоаникије Мићовић
- Григорије Дурић
- Максим Васиљевић
- Димитрије Рађеновић
- Теодосије Шибалић
- Игнатије Мидић
И управо овђе долазимо до кључне ствари!
То су готово иста имена која су још крајем фебруара 2025. године потписала саопштење којим су се оградили од тврдњи да су студенти у Србији „српске усташе“. Саопштење је објављено 28. фебруара 2025. године, а у јавности је доживљено као отворена подршка младима, дијалогу и достојанству људи који протестују.
Након тога кренули су озбиљни напади кроз таблоиде и дио структура блиских власти у Србији. Посебно се на удару нашао нас митрополит Јоаникије Мићовић, који у Црној Гори ужива огроман углед још од времена Литија.
Зато није случајно што је у мају 2025. године СПЦ добила још једног митрополита у Црној Гори. Тада је Методије Остојић добио ранг митрополита и тиме је Црна Гора фактички ПРВИ ПУТ у модерној историји добила два митрополита СПЦ са огромним политичким и симболичким значајем.
Формално, СПЦ има право да организује своју хијерархију како жели. Али политички симболизам тог потеза тешко је игнорисати. Многи су то доживјели као покушај смањења утицаја митрополита Јоаникија и слање јасне поруке свима унутар СПЦ који показују превише самосталности или разумијевања за друштвене протесте и младост Србије.
Зато је потпуно погрешно вјеровати да је опасност за СПЦ нестала 2020. године. Црква је кроз историју преживјела много веће спољне нападе и окупације. Међутим, много су опаснији сукоби који долазе изнутра — посебно када се унутар саме Цркве отвара питање послушности, утицаја политике и односа према младима, протестима и друштвеним промјенама.
А историја нас учи да ниједна велика институција није почела да слаби онда када је нападана споља. Слабила је онда када је почела да се плаши сопствених људи.
Подсјетите ме у коментарима овог поста шта је упокојени митрополит Амфилохије рекао за Вучића?
Извор: ФБ Веско Пејак (текст и фото)
