Фото: приватна архива
Пише: Феђа Павловић
Када сам прије више од три године говорио да је вријеме да припремимо стратегију за случај хрватске блокаде уласка у ЕУ и евентуалних ултиматума по питању разграничења на Превлаци, ту је причу наша домаћа памет одбацивала као антиевропско дизање тензија које нам у датом тренутку никако не одговара, јер су ствари неизвијесне а ми 'треба да играмо мудро', дакле без затезања и исхитрених потеза.
И ето, играли смо 'мудро' пуне три године - забили смо главу у пијесак, јер тако домаћа памет замишља политичку мудрост и тактичност - и шта смо тиме постигли? Хрватска нам је управо најавила блокаду и испоставила листу захтјева који, гле чуда, укључују и разграничење на Превлаци.
Скоро сам предложио да што прије, у виду парламентарне резолуције, дефинишемо државни став по овом питању - (I) инсистирамо на раздвајању процеса рјешавања билатералних спорова од процеса приступних преговора, (II) спремни смо да преговарамо о разграничењу и на копну и на мору. А она иста домаћа памет, чији је став прије три године био - да да радимо ништа, данас нам савјетује да да се уздамо у моћ 'међународног фактора' (читај, у Њемачке и Француске) који ће као deus ex machina натјерати Загреб да одустане од ултиматума. А ми да се не оглашавамо, јер, погодићете - 'треба да играмо мудро', без затезања и исхитрених потеза
