Пише: Бојо Пижурица

Нијесу у праву они који тврде да управљање код нас треба препустити јапанском менаџменту на минимум 30 година. Јапански менаџмент преузео би полуге управљања и за свој рад би одговарао црногорском Сенату.

Сенат би чинили представници четири нахије и седам Брда плус Бока. Надамо се да нахије у међувремену неће постати жупаније. Састав Сената био би следећи: свака нахија давала би по два сенатора, Брда по једног а Бока би давала Предсједника Сената, што би било укупно 16 чланова.

Сенат би имао и четири почасна члана који би се за почетак бирали из братстава Пламенац, Радоњић, Вукотић и Ђуровић на четири године. Послије истека мандата почасни чланови имали би дискреционо право за избор наредна четири почасна члана из најугледнијих братстава, искључиво са територије Старе Црне Горе. Почасни чланови имали би право вета.

Јапански менаџмент бројао би укупно 16 људи, они би били одговорни за функционисање републичке и локалне власти тако што би, и једна и друга, биле укинуте. Управљачка дјелатност обухватала би све гране у Црној Гори кроз ових осам ресора: уредност, тачност, дисциплина, марљивост, поштовање, одговорност, упорност и усавршавање.

На челу сваког од ресора налазила би се по два јапанска менаџера, онај други чисто да је ту ако овај први случајно оде на годишњи одмор.
Менаџери не би имали помоћнике, замјенике, савјетнике, шефове кабинета, кабинете, секретаре, секретарице, шефове протокола, возаче, службенике и разне намјештенике. Имали би само оне своје лаптопове и овлашћења у постављању циљева и испоручивању резултата.

Сенат би имао право да Црној Гори изабере јапанског књаза

Грађани би починули од Владе, Скупштине, локалних самоуправа, функционера, кампања, избора, итд. Републичке и локалне државне зграде биле би издате разним пословним компанијама, аутомобили продати, уштеда би била огромна а приход значајан.

Примијетићемо да би Сенат био бројнији од менаџмента али то не би био никакав трошак јер би се сви чланови Сената радо одрекли било какве надокнаде у корист вољене Црне Горе.

А сада оно што нас највише интересује – колика би била плата члановима менаџмента? Николика. Они не би радили за плату већ би подијелили 1% оствареног годишњег профита.

Церемонија додјеле зарађених средстава била би уприличена на неком већем гумну, сенатори би били обучени у традиционалну јапанску ношњу а Јапанци у традиционалну црногорску.

Ово не треба да чуди јер су инверзије постале наше природно стање. Сабље и катане не би се носиле да неком нешто не би пало на памет. Сви Саичићи тога дана били би послати на скијање у Аустрију.

Уколико би се менаџмент показао као успјешан у континуитету од десет година, Сенат би имао право да Црној Гори изабере јапанског књаза. Кад смо већ могли да имамо лажног цара, лажног вођу, лажног Тита, лажног распопа, лажног расточког демократу, лажну елиту, можемо, безбели, и правог јапанског књаза.

Извор: Борба и одобрење аутора