Илустрација: Пулс јавности
Банке ће, како је предвиђено Нацртом измјена и допуна Закона о потрошачким кредитима, морати детаљније да процјењују кредитну способност грађана, да раније препознају проблеме у отплати и да, прије принудне наплате, покушају да са дужником постигну договор. Нацртом, који је припремила Влада, је предвиђено и право на повољнију пријевремену отплату, строжа правила за рекламирање кредита, као и могућност да грађанин затражи људску интервенцију ако је његова кредитна способност процјењивана аутоматизовано.
Једна од најважнијих новина односи се на процјену кредитне способности. Кредитор би морао да процјењује да ли је вјероватно да ће грађанин моћи уредно да враћа кредит, а процјена не би смјела да се заснива само на кредитној историји.
„Кредитор је дужан да детаљну процјену кредитне способности потрошача спроводи у интересу потрошача, ради спречавања презадужености потрошача и неодговорне праксе потрошачког кредитирања“, наводи се у нацрту.
При томе, за процјену би се користиле релевантне информације о приходима, расходима и другим финансијским и економским околностима грађанина. Посебне категорије података о личности, као ни подаци прикупљени са друштвених мрежа, не би могли бити коришћени за ту сврху.
Нацртом се уређује и аутоматизована обрада података. Уколико кредитор користи такву обраду приликом процјене кредитне способности, потрошач би имао право да затражи интервенцију човјека.
“То право укључује могућност да грађанин добије јасно и разумљиво објашњење процјене кредитне способности, укључујући логику и ризике повезане са аутоматизованом обрадом података, да изнесе своје становиште и да затражи преиспитивање процјене и одлуке о одобравању кредита”, истиче се у нацрту.
Код стамбених кредита, процјена кредитне способности не би смјела претежно да се заснива на вриједности некретнине или очекивању да ће њена вриједност расти, осим када се кредит користи за изградњу или реконструкцију стамбене непокретности.
Нацртом је предвиђено да би грађанин имао право да кредит пријевремено отплати у било ком тренутку, уз право на умањење укупних трошкова кредита за преостали период трајања уговора.
„Кредитор је дужан да умањење обрачуна и примијени без посебног захтјева потрошача“, пише у нацрту.
Накнаду за пријевремену отплату кредитор би могао да захтијева само ако укупан износ пријевремене отплате у периоду од 12 мјесеци прелази 10.000 еура. Предвиђено је и ограничење затезне камате и трошкова због кашњења у плаћању.
Уводе се нове обавезе кредитора према грађанима који имају потешкоће у измиривању рата.
Кредитори би морали да успоставе процедуре за рано препознавање грађана који имају или би могли имати тешкоће у плаћању и да, прије покретања извршног поступка, предузму разумне мјере ради постизања договора о наплати.
“Мјере за олакшање отплате могле би обухватити рефинансирање, продужење рока отплате, период почека, смањење каматне стопе, конверзију валуте, ђелимичан опрост или консолидацију дуга”, наглашено је у нацрту.
За грађане који се нађу у финансијским тешкоћама предвиђена је и могућност бесплатног упућивања на службу за савјетовање о отплати дугова.
“Такву јавну службу не би могли обављати кредитори, кредитни посредници, купци или сервисери кредита”, додаје се.
Поред тога увела би се ригорознија правила за оглашавање кредита.
“Рекламе би морале бити јасне, поштене и необмањујуће, а било би забрањено стварање погрешних очекивања о доступности кредита, његовој цијени или укупном износу који грађанин мора да врати. Ако реклама садржи каматну стопу или било који бројчани податак о трошковима кредита, морала би да садржи и стандардне информације, укључујући ефективну каматну стопу, укупан износ кредита, трајање уговора, а гђе је примјењиво и укупан износ који потрошач плаћа и износ рата”, објашњено је у нацрту.
Осим тога забрањују се рекламе којима се грађани подстичу да узму кредит тврдњом да ће тиме побољшати своју финансијску ситуацију, као и оглашавање које кредит представља као замјену за штедњу или средство за повећање животног стандарда.
Предвиђена је забрана праксе везања услуга у вези са уговором о кредиту. Изузетак је, између осталог, могућност да кредитор захтијева отварање или одржавање рачуна ако је његова једина сврха повезана са отплатом, сервисирањем или обезбјеђењем кредита.
“Ако кредитор захтијева полису осигурања, морао би да прихвати и полису другог осигуравача уколико она пружа еквивалентан ниво обезбјеђења, без измјене услова кредита. Грађанину би за поређење понуда осигурања морао бити остављен рок од најмање три дана, током којег се понуде не би могле мијењати, осим ако сам потрошач изричито затражи да раније закључи полису”, напомиње се у нацрту.
Увело би се и посебно начело забране дискриминације. “Кредитор, кредитни посредник или треће лице морали би да обезбиједе да услови за одобравање кредита грађанима који законито бораве у Црној Гори или Европској унији ЕУ нису дискриминаторни по основу држављанства, пребивалишта или другог личног својства заштићеног законом”, наводи се у нацрту.
Различити услови били би могући само ако су засновани на објективним критеријумима.
Једна од новина је и детаљније прописивање информација које грађанин мора добити прије закључивања уговора.
Кредитор или кредитни посредник морао би, између осталог, да грађанину достави податке о укупном износу кредита, трајању уговора, каматној стопи, ефективној каматној стопи, укупном износу који треба да плати, трошковима кашњења, броју и износу рата, праву на пријевремену отплату и могућој накнади.
За уговоре са промјенљивом каматном стопом или кредит обрачунат у страној валути предвиђено је и додатно објашњење могућег утицаја промјене референтне каматне стопе или курса на обавезе потрошача.
Предвиђа се и увођење највише дозвољене ефективне каматне стопе за потрошачке кредите, укључујући стамбене кредите.
“Највиша стопа утврђивала би се као просјечна пондерисана ефективна каматна стопа на стање свих потрошачких кредита уписаних у Кредитни регистар Централне банке на посљедњи дан квартала, увећана за 100 одсто”, пише у нацрту.
Централна банка би на крају сваког квартала утврђивала и објављивала просјечну пондерисану ефективну каматну стопу и највишу ефективну каматну стопу.
Изричито би се забрањивало одобравање кредита без претходног захтјева и изричите сагласности потрошача.
Предвиђено је и да кредитори и кредитни посредници не смију користити унапријед подешене опције, попут претходно означених поља, како би добили сагласност грађанина за кредит или додатну услугу.
Нове одредбе односе се и на персонализоване понуде.
“Ако је цијена кредита прилагођена конкретном потрошачу на основу аутоматизоване обраде личних података, грађанин би о томе морао бити јасно обавијештен”, појашњено је.
Дефинисана је и обавеза кредитора да, уз сагласност потрошача, податке о задужености користи за процјену кредитне способности, уз прописана правила заштите личних података.
“Ако је захтјев за кредит одбијен на основу података из базе, потрошач би морао без одлагања и без накнаде бити обавијештен о резултату увида и категоријама података који су узети у обзир”, закључује се.
Нацрт је, како се наводи у образложењу, усклађен са Директивом ЕУ 2023/2225 о уговорима о потрошачким кредитима, док су одредбе које се односе на стамбене кредите усклађене са Директивом 2014/17/ЕУ. Доношење закона дио је обавеза Црне Горе у оквиру преговарачког поглавља 28 – Заштита потрошача и здравља.
Извор: ЦдМ (Александра Обрадовић)
