Градско позориште Подгорица синоћ је и званично отворило врата публици. Премијера представе „Крађа, прекрађа и некрађа“ драмске списатељице и редитељке Виде Огњеновић, која приповиједа причу о нашем менталитету и хипокризији, означила је крај борбе дуге 75 година и коначни излазак глумаца Градског позоришта на своју, матичну сцену.
Кажу да прве ријечи изговорене у новом театру остају заувијек у њему и да у великој мјери одређују даљи пут и судбину тог позоришта. Ако је тако, дјеловање Градског позоришта биће усмјерено на довођење у питање ствари које често не желимо да преиспитујемо. Овај пут, у центру интересовања представе „Крађа, прекрађа и некрађа“, настале по мотивима дјела Стефана Митрова Љубише, нашао се менталитет и покушај овдашњих људи да по сваку цијену оправдају оно што се не може оправдати.
На духовит начин, проткан иронијом, Вида Огњеновић, кадра да појединачну судбину претвори у историју једног простора и времена, приповиједа о нашим недостацима, јасно указујући да је разумијевање међу људима у кризи. А кад тога нема, онда свака мана, уз одређену дозу лицемјерства, може постати врлина.
Приповиједајући причу на за данашње позориште неуобичајен, помало спор начин, што није недостатак, него манир Виде Огњеновић, она не осуђује, већ разоткрива механизме друштвене хипокризије.
У представи Виде Огњеновић догађај који се збио (крађа звона са звоника цркве) само је повод да се преиспитају унутрашњи свјетови јунака и њихови свјетоназори који се, у недостатку чврстих моралних начела и страха, срозавају на најнижи степен. Притом заборављајући да, ако не можемо бирати мјесто, вријеме и околности у којима ћемо се родити, свакако можемо бирати како ћемо се у њима понашати.
Извор: РТВ НК
Фото: Сцреенсхот/РТЦГ
