Момчило Настасијевић је рођен 6. октобра 1894. године у Горњем Милановцу, у неимарској породици поријеклом са Охрида. Основну школу је учио у Горњем Милановцу, затим у Чачку, да би је завршио у Београду, гдје касније студира француски језик и књижевност. За вријеме Првог свјетског рата поново живи у Милановцу, а после рата, цијела породица се сели у Београд где Момчило наставља студије и живи у кругу пјесника и пријатеља заинтересованих за умјетност.
По завршеним студијама ради у Београду као гимназијски професор и на том послу остаје до своје смрти. Са објављивањем својих дјела почиње касније него његови генерацијски другови Растко Петровић, Милош Црњански, Десанка Максимовић и други.
Године 1932. објављује своју прву пјесничку збирку „Пет лирских кругова“, која одјекује у ужим читалачким круговима, а у антологијама поезије тога времена заступљен је обично са по само једном пјесмом.
Тек годину дана после његове смрти, његови пријатељи издају цјелокупна дела: Песме, Ране песме и варијанте, Хроника моје вароши, Из тамног вилајета, Ране приче и Драме.
Крхке грађе, Настасијевић оболијева од туберкулозе и умире у Београду 13. фебруара 1938. године у четрдесет четвртој години живота.
