Фото: Илустрација Импулс јавности
Пише: Б. Р.
Кина је ове године потрошила рекордну суму новца на увоз више од 1.000 тона злата, усљед настојања Централне банке Кине и домаћих инвеститора да заштите капитал усред растућих геополитичких тензија и слабих приноса на домаћу имовину.
Друга највећа економија свијета издвојила је 158,8 милијарди долара (270 милијарди КМ) за увоз злата у првих осам мјесеци ове године. То је значајан раст у односу на читаву прошлу годину, када је за увоз 886 тона злата утрошено 96,5 милијарди долара (164 милијарде КМ), пише пословни лист Financial Times.
Овај нагли раст потражње услиједио је након што је Кина привремено успорила куповину током снажног раста цијена злата, које су порасле са 2.625 долара (4.470 КМ) по унци на врхунац од 5.595 долара (9.500 КМ) почетком године.
Кина је и сама највећи свјетски произвођач овог племенитог метала, с прошлогодишњом производњом од 384 тоне, према подацима Свјетског вијећа за злато (WGC).
Аналитичари су истакли да кинески инвеститори све више купују злато у склопу ширих настојања да диверзификују своју имовину. Илустрације ради, кинеска улагања у обвезнице америчког Министарства финансија смањена су на 618 милијарди долара (1.100 милијарди КМ), што је најнижи износ још од аугуста 2008. године.
"Централна банка и приватни инвеститори диверзификују своје резерве и штедњу према имовини која не носи ризик друге уговорне стране, што је дио шире дугорочне стратегије очувања богатства", подсјетила је Лиса Лиу, генерална директорица у компанији Gold Mountains Asset Management, огранку највећег кинеског рудника злата Zijin Mining Group.
Могућности за домаћа улагања у Кини прилично су ограничене од 2021. године и кризе на тржишту некретнина. Кинески индекс дионица CSI 300 у паду је за 1,8 посто ове године и налази се више од петине испод свог врхунца с почетка 2021., док су приноси на кинеске државне обвезнице близу хисторијски ниских нивоа.
"Ово није краткорочна трговина, већ вишегодишње прекомпоновање имовине домаћинстава и државе. Обим и континуитет кинеске куповине сада су кључни покретач глобалних цијена злата и очекујемо да ће се тај тренд наставити све док траје несигурност у погледу економског раста и геополитике", додала је Лиу.
Институционална куповина злата и даље је најзначајнији фактор раста цијена на глобалном тржишту. Christopher Hamilton из компаније Invesco истакао је да се злато више не понаша као у ранијим периодима раста реалних приноса када му је цијена падала те да се тренутно налазимо у окружењу у којем инвеститори по сваку цијену желе посједовати реалну имовину.
Према процјенама аналитичких кућа попут Goldman Sacsa, Централна банка Кине купује знатно више злата него што то званично објављује. Они процјењују да је кинеска централна банка само у једном мјесецу купила 35 тона злата, што је знатно изнад званично пријављених 20 тона.
Овакав потез Кине дио је ширег глобалног тренда међу сувереним државама које настоје физички вратити и осигурати своје златне резерве, попут Владе Низоземске која је недавно пребацила дио својих златних резерви из New Yорка у Лондон, пише Financial Times.
Извор: Klix.ba
