Фото: ФБ
Пише: Стефан Симић
У ових пар недеља, откако је објављен датум избора, јасно се види зашто Вучић влада свих ових година.
И да се многи овде не боре против њега, него се боре за власт.
Тачније, за привилегије које носи власт.
Одједном Вучић није проблем, проблем је студентска листа.
Ко год да дође на власт, ако они нису на власти, не ваља.
Зашто? Власт, то смо ми!
Вучићу, сада није потребан ни Информер ни било ко други,
само гледа другу страну и смеје се, глумећи Гандија, ујединитеља.
Међутим, има нас које занима само једна врста власти, а то је власт над самим собом.
Нити бисмо да владамо другима нити дозвољавамо да нама неко влада.
По први пут у историји имамо прилику да у политици видимо људе који желе да нас ослободе ауторитарне политике.
По први пут имамо прилику да не гледамо Вучиће, Дачиће, Ђиласе и остале егоманијаке који се понашају као да ми не постојимо без њих,
а заправо они не постоје без нас.
По први пут у политици видим људе који би да сарађују, а не да глуме велике вође.
Време великих вођа је прошло.
Само што њима то нико још није јавио.
Зато многи проливају сузе за Ломпаром и Несторовићем, а не виде да је то иста матрица егоманијства,
где се великим речима покривају празнине на многим нивоима.
Чека нас много шта ново, по први пут на изборима.
Да ли смо стварно спремни за промене,
где смо и ми сами та промена, ко год да дође на власт?
Или стално чекамо неког другог?
Сведени на публику, идиоте, а не на равноправне чланове друштва.
Што се мене тиче, не чекам никога.
Знам за кога сам.
Не тражим новог господара. Тражим људе после којих нам господар неће бити потребан.
Али ко год да победи, остаћу исти.
Борба се наставља.
Живот се наставља.
Нема одустајања.
Никад.
Извор: ФБ, дозвола аутора
