Разлика између приноса десетогодишњих државних обвезница Француске и Немачке достигла је највиши ниво још од дужничке кризе еврозоне
Евро је у понедјељак ујутро пао на најнижи ниво у односу на амерички долар у посљедњих 17 мјесеци. Европска валута достигла је курс од око 1,12 долара, што је њен најслабији ниво још од почетка 2025. године.
Од почетка 2026. евро је изгубио приближно пет процената вриједности у односу на долар. Аналитичари тај тренд објашњавају комбинацијом више фактора: растом приноса на државне обвезнице широм свијета, вишим ценама енергената и све већом забринутошћу инвеститора због стања јавних финансија у Француској.
У фокусу је Француска
Рикардо Амаро из истраживачке куће Оxфорд Ецономицс сматра да је дугорочни пад евра повезан с промијењеним очекивањима инвеститора у вези с монетарном политиком америчких Федералних резерви. Међутим, најновији талас распродаје европске валуте повезује прије свега са Француском.
„Инвеститори се припремају за већи фискални ризик“, оцјењује Амаро.
Посљедњих дана појачана је распродаја француских државних обвезница. Принос на десетогодишње француске обвезнице привремено је достигао пет процената, што представља значајан раст трошкова задуживања државе.
Дуг који годинама расте
Француска се већ дуго суочава са проблемима јавних финансија. Од доласка Емануела Макрона на власт 2017. године државна потрошња наставила је да расте, док су истовремено спроведена значајна пореска растерећења. Посљедица је повећање јавног дуга за више од билион евра.
Данас дуг Француске износи готово 118 процената бруто домаћег производа. Буџетски дефицит редовно премашује пет процената БДП-а, што је знатно изнад нивоа који је постојао када је Макрон ступио на дужност.
Инвеститори траже сигурност
Све већа забринутост због слабог привредног раста у еврозони и високих цијена енергије додатно усмјерава пажњу инвеститора на Француску. Многи новац пребацују у сигурније облике улагања, прије свега у њемачке државне обвезнице.
Због тога је разлика између приноса на француске и њемачке десетогодишње обвезнице достигла највиши ниво још од дужничке кризе еврозоне почетком прошле деценије. Тај показатељ финансијска тржишта пажљиво прате као једну од мјера стабилности Европске уније.
Шта може да уради Европска централна банка?
Притисак на француско тржиште обвезница и на евро довео је до позива Европској централној банци (ЕЦБ) да реагује уколико се забринутост претвори у панику.
Аналитичар Дојче банке Џим Рид упозорио је да је прошле недјеље у једном тренутку постојала опасност од „мале панике“ на тржишту. Кључно питање, сматра он, јесте да ли је ово почетак нове европске дужничке кризе или су тржишта реаговала претјерано.
Врши се притисак на Европску централну банку да предузме мере
Рикардо Амаро оцјењује да се ЕЦБ налази у деликатној ситуацији. Преоштра реторика могла би додатно да повећа приносе на француски дуг, што би додатно ослабило евро. Због тога очекује да ће Европска централна банка за сада пажљиво пратити развој догађаја, али без директног покушаја да утиче на валутна тржишта.
Политика додатно повећава неизвјесност
Економски проблеми у Француској долазе у тренутку појачане политичке неизвјесности. Иако је буџет за 2027. годину усвојен и предвиђа мјере за смањење дефицита, политички ризик остаје висок.
Странка Национално окупљање (РН) и даље има снажну подршку бирача уочи предсједничких избора 2027. године. Марин ле Пен важи за једног од главних кандидата за предсједницу.
Поједини инвеститори страхују да би њена евентуална побједа могла да доведе до промјена у економској политици Француске.
Макрон и Санчез: политичке кризе у Француској и Шпанији подстакнуте су економским проблемима
Слабији евро значи и већу инфлацију
Пад евра има и директне посљедице за грађане и привреду. Према Амаровим ријечима, слабија европска валута могла би додатно да појача инфлаторне притиске.
Многе сировине, укључујући нафту и гас, обрачунавају се у америчким доларима. Када евро слаби, европске земље морају да издвајају више новца за исти увоз енергије. Последично расту трошкови пословања, транспорта и производње, што се често прелива и на потрошачке цијене.
Нова дужничка криза или пролазна турбуленција?
Сјећања на европску дужничку кризу из раних 2010-их поново су покренула расправу о могућности нове кризе у еврозони. Неки аналитичари сматрају да су таква поређења претјерана. Геофри Ју из банке БНY оцјењује да поређење са 2012. годином није оправдано.
Ипак, Рикардо Амаро упозорава да ситуацију треба пажљиво пратити. Очекивани даљи раст камата у еврозони и погоршани изгледи за инфлацију могли би додатно да повећају притисак на земље са високим јавним дугом.
„Слабост евра не треба посматрати изоловано“, упозорава Амаро. Ако је покрећу растуће сумње у одрживост француских јавних финансија, онда то представља питање од значаја за читаву еврозону.
Извор: РТ ЦГ
Фото: Илустрација Пулс јавности
